Историјски часопис књ. 68 (2019)
The Historical Review, vol. 68 (2019)

Срђан Катић

МАНАСТИР МРКШИНА ЦРКВА ПОСЛЕДЊА СТАРА СРПСКА ШТАМПАРИЈА

>>> Преузмите чланак (.pdf)


UDC 93/94 ISNN 0350–0802

DOI: 10.34298/IC1968155K   

УДК: 655.15“15“:902.2:726.54(497.11)

стр. 155-173

језик: српски


Апстраткт:

Трагање за манастиром Мркшина црква, у којем је радила последња стара српска штампарија траје од 1858. године. О манастиру се зна само да се налазио у „подкриљу“ Црне Горе и да је био посвећен Вазнесењу Господњем. Због Ужичке Црне Горе, велика већина истраживача тражила је остатке манастира у Косјерићу и околини, где су 1903. и 2013. године вршена и безуспешна археолошка истраживања. Разматрана је и околина Ваљева, као и црква Вазнесења Господњег у Памбуковици, раније позната и као манастир Мршинац, али је иста доведена у сумњу због удаљености од Црне Горе. У раду је на основу османских извора утврђено да је у Ваљевској нахији постојало село Мркшина Црква са истоименим манастиром, као и да је спајањем тог села, Доње, Горње и Паунове Буковице настало данашње село Памбуковица. Манастир Мркшина црква помиње се у три пописа из 16. века, а од периода аустро-турских ратова крајем 17. и у првој половини 18. века, наводи се у скраћеном облику Мршинац-Мркшинац. Такође је објашњено да је у прошлости било још планина називаних Црном Гором, међу којима су и планина Влашић и њени источни обронци, у чијем „подкриљу“ се налазио део Памбуковице са некадашњим селом и манастиром Мркшина црква.

Кључне речи: 

Османско царство, Ваљевска нахија, Црна Гора, Памбуковица, манастир Мркшинац, штампарија, власи. 

Srđan KATIĆ

MRKŠINA CRKVA MONASTERY THE LAST OLD SERBIAN PRINTING WORKS 

>>> Download article ( .pdf)


UDC 93/94 ISNN 0350–0802

DOI: 10.34298/IC1968155K   

UDC: 655.15“15“:902.2:726.54(497.11)

pp. 155-173

language: serbian


Abstract:

The search for the Mrkšina crkva monastery, where the last old Serbian printing press operated has been ongoing since 1858. The only thing known about the monastery is that it was located in the “underwing” of Montenegro and that it was dedicated to the Ascension of Our Lord. Due to Užička Crna Gora, a vast majority of researchers looked for the monastery‘s remnants in Kosjerić and the environs, where futile archaeological research was carried out in 1903 and 2013. The environs of Valjevo were also considered, as well as the church of the Ascension of Our Lord in Pambukovica, earlier also known as the Mršinac monastery, but it was disputed due to its distance from Montenegro. Based on Ottoman sources, it is ascertained that the Mrkšina Crkva village existed in the Valjevo nahiye, with the eponymous monastery, and that the present-day village of Pambukovica was created after this village merged with Donja, Gornja and Paunova Bukovica. The Mrkšina crkva monastery is mentioned in three censuses in the 16th century, and from the period of the Austro-Turkish Wars in the late 17th and the first half of the 18th century it is stated in the abbreviated form of Mršinac-Mrkšinac. It is also explained that there were more mountains in the past called Crna Gora, including the Vlašić mountain and its eastern slopes, whose “underwing” contained a part of Pambukovica with the erstwhile village and monastery of Mrkšina crkva.

Keywords:

Ottoman Empire, Valjevo nahiye, Montenegro, Pambukovica, Mrkšinac monastery, printing works, Vlachs. 

ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ – LIST OF REFERENCES

Архиви – Archives 

Başbakanlık Osmanlı Arşivi, Istanbul, Bâb-ı Âsafı, Defterhâne-i Âmire Defterleri: A.(DFE.d. 684). 

Başbakanlık Osmanlı Arşivi, Istanbul, Tapu Tahrir Defterleri: TD 135; TD 144; TD 187; TD 259; TD 316; TD 517; TD 978; TD 1007; TD 1011.

Belediye Kütüphanesi İstanbul: Muallim Cevdet Yazmalari, d. 34/4; d. 36/3.

МАD 506 Numaralı, Semendire Livâsı İcmâl Tahrîr Defteri (937 / 1530) <Dizin ve Tıpkıbasım> Ankara 2009.

Tapu ve Kadastro Genel Müdürlüğü, Kuyud-ı Kadime Arşivi, Ankara: TKGМ. KKА. d. 168 (184) II c.; d. 170 (18) II c.

Извори – Primary Sources

Beldiceanu N., Sur les Valaques des Balkans slaves à 1'epoque ottomane (1450–1550), Revue des études Islamiques 34 (1966) 116–121, faksimil Ms 85. 

Bojanić D., Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smederevsku, Kruševačku i Vidinsku oblast, Beograd 1974.

Bonfini A., Rerum Hungaricarum decades, quatuor cum dimidia, Lipsiae 1771.

Čelebi Evlija, Putopis, odlomci o jugoslovenskim zemljama, prevod i komentar H. Šabanović, Sarajevo 1979, 333, 382–383.

Hahn Johann Georg von, Reise von Belgrad nach Salonik, nebst vier Abhandlungen zur alten Geschichte des Morawagebietes, Wien 1868.

Thallóczy L., Áldásy A., A Magyarország és Szerbia közti összeköttetések oklevéltára 1198–1526, Magyarország melléktartományainak oklevéltára 2, Budapest 1907.

Аличић А., Турски катастарски пописи неких области Западне Србије XV и XVI век, књ. I–III, Чачак 1984.

Археолошки споменици и налазишта у Србији, књ. I, Западна Србија, Београд 1953, 137–138.

Вујић Ј., Путешествије по Србији, II, Београд 1902.

Јастребов И., Наставак бележака са мог путовања по Старој Србији, Гласник СУД LVII (1884) 38–70.

Катић С., Урошевић У., Вакуфи у сумарном попису Смедеревског санџака из 1530. године, Мешовита грађа – Miscelanea XXXVI (2015) 37–72.

Каниц Ф., Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века, књ. I, Београд 1991.

Макушевь В., Исторические помятники Южныхъ Славянъ и соседнихъ имъ народовъ, I, Варшава 1874.

Новаковић С., Српски поменици XV–XVIII века, Гласник СУД XLII (1875) 1–152.

Обрадовић С., Опис округа ужичког, Гласник ДСС 10 (1858) 296–339.

Пантелић Д., Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког мира, Споменик САН XCVI (1948) 1–31.

Стојановић Љ., Стари српски записи и натписи, књ. I, Београд 1902, репринт 1982.

Стојановић Љ., Стари српски записи и натписи, књ. II, Београд 1903, репринт 1983.

Шабановић Х., Турски извори за историју Београда, Катастарски пописи Београда и околине 1476–1566, књ. I, Београд 1964.

Литература – Secondary Works

Булић Д., Археолошка истраживања локалитета Гробљице у Косјерићу, Гласник Српског археолошког друштва 32 (2016) 183–204. 

Васић М., Извештај о испитивањима вршеним у Засељу и Косјерићу, Годишњак СКА 21 (1907) 308–315.

Грбић Д., Минчић-Обрадовић К., Шкорић К., Ћирилицом штампане књиге 15–17. века Библиотеке Матице српске, Нови Сад 1994.

Динић М., За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I, Београд 1955.

Ђорђевић М., Старе штампарије у ужичком крају, Ужички зборник 4 (1975) 45–64.

Зиројевић О., Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године, Београд 1984.

Ивић П., Пешикан М., Српско штампарство, Историја српске културе, Београд 19962.

Јованчићевић С., О манастиру Рујно и Мркшина црква: поводом 450. година од прве штампане књиге у Срба, Ужички зборник 16 (1987) 67–80.

Катић С., Тврђава Авала (Гјузелџе) 15–18. век, Историјски часопис LXIV (2015) 253–251.

Ковачевић Љ., Дубочица, Старинар III/3 (1886) 95–98.

Лапчевић Д., Наше цркве и манастири, Мисао, књ. 8, св. 1 (1922) 71–-76.

Лапчевић Д., Четири жупе, прилози за истраживање, Гласник Географског друштва 7–8 (1922) 179–197.

Лома А., Загорје Стефана Белмужевића – Куда је Јанко бежао са Косова, Зборник Историјског музеја Србије 23 (1986) 13–23.

Медаковић Д., Графика српских штампаних књига XV–XVII века, Београд 1958.

Милићевић, Ђ. М., Кнежевина Србија, књ. I, Београд 1876.

Миљковић Е., Ваљевски крај у првим деценијама турске влати, Ваљево постанак и успон градског средишта, саопштења са научног скупа поводом шест векова од најстаријег помена Ваљева у историјским изворима, одржаног 8–10. октобра 1993. године у Ваљеву, Ваљево 1994, 152–161.

Павловић Љ., Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Београд 1912.

Павловић Љ., Ужичка Црна Гора, Насеља и порекло становништва 19, Београд 1925.

Пешикан М., Лексикон српскословенског штампарства, Пет векова српског штампарства 1494–1994, раздобље српскословенске штампе XV–XVII в., Београд 1994.

Познановић Р., Где је била Мркшина црква, Ужички зборник 18 (1989) 11–127.

Радојчић Ст. Ђ., Мркшина црква и „Штавско господство“ (историјска основа једног народног предања), Старинар 12 (1937) 36–44.

Радосављевић Н., Шабачка епископија по попису из 1836, Гласник Историјски архив. Ваљево 34 (2000) 53–82.

Стојановић Љ., Старе српске штампарије, Београд 1902.

Ћирковић С., „Црна Гора“ и проблем српско-угарског граничног подручја, Ваљево постанак и успон градског средишта, саопштење са научног скупа поводом шест векова од најстаријег помена Ваљева у историјским изворима, одржаног 8–10. октобра 1993. године у Ваљеву, Ваљево 1994, 59–77.

Best AI Website Creator