Историјски институт Београд

english

           

историјат ٠ управа ٠ пројекти ٠ издаваштво ٠ научна делатност ٠ библиотека ٠ сарадници ٠ јавне набавке

 

 

 

И С Т О Р И Ј А Т

 

Историјски институт основан је 21. маја 1947. као један од првих научних института Српске академије наука, са задатком да изучава економску, друштвену,  политичку, и културну историју српског народа, као и његове везе са јужнословенским и осталим балканским народима, и да истовремено унапређује све гране историјске науке. Претечу Историјског института представља Институт за прикупљање извора 1908-1918. године, основан 1922. године, на иницијативу професора Станоја Станојевића.

 

За првог управника Института именован је др Виктор Новак, а за заменика управника др Георгије Острогорски, професори Универзитета. До 1961. године Институт је био у саставу Српске академије наука и уметности, затим је, одлуком Владе Србије издвојен као засебна установа.

 

До 1948. године постојала је и Секција за византологију, након чега је основан Византолошки институт, као самостална установа. Секција за изучавање античког периода 1952. године издвојена је из Института и припојена Археолошком институту. Оснивањем нових научних установа - Института за савремену историју, Института за историју радничког покрета, престала је потреба за постојањем Секције за изучавање народноослободилачке борбе, а Секција за помоћне историјске науке припојена је секцији за проучавање средњег века. Тако је подручје интересовања Историјског института САН хронолошки омеђено на период од средњег века, до почетка 20. века, односно до 1918. године и стварања Краљевине СХС.

 

Директори Историјског института били су: академик Виктор Новак  (1947 – 1953), др Илија Синдик  (1954 - 1958), академик Мита Костић  (1958 - 1961), академик Јорјо Тадић  (1961 - 1969), др Реља Новаковић  (1970 - 1973), др Даница Милић  (1973 - 1987), др Славенко Терзић  (1987 - 2002),  др Тибор Живковић (2002 - 2010 ) и др Срђан Рудић (2010  - ).