Историјски институт Београд

english

             

историјат ٠ управа ٠ пројекти ٠ издаваштво ٠ научна делатност ٠ библиотека ٠ сарадници

   

 

 

И З В О Р И  З А  С Р П С К У  И С Т О Р И Ј У

 

 

Божица Младеновић

ТОПЛИЧКИ УСТАНАК 1917.

 

из предговора

 

Топлички устанак је значајан догађај у историји Србије у Првом светском рату. Био је то једини устанак на територијама окупираним од војске Централних сила. Потрајао је око месец дана. Избио је у другој половини фебруара и одржао се тридесетак дана. Обухватио је територију Топлице, Јабланице, Јастрепца, источних и средњих предела Копаоника.

 

Избијању устанка допринело је више чинилаца, а на првом месту стање у окупираним областима. Пред успешном офанзивом армија Централних сила у јесен 1915. године, српска војска се морала повући преко Албаније. У Србији су формирани органи окупационе власти, који су сталном политиком денационализације (затварање српских школа, забрана српског језика, обичаја, спаљивање књига) и безобзирном пљачком, реквизицијом и одвођењем у интернацију, изазвали огорчење становништва. Бугарски освајачи су чак узели улогу ослободилаца, пропагирајући да су окупиране области Србије у ствари стара бугарска територија!

 

Улазак Румуније у рат на страни Антанте, у августу 1916. године, пробудио је наду српског становништва да ће ускоро доћи до пробоја Солунског фронта. Појединци су се тада наоружали и избегли у шуме. Потпоручник српске војске Коста Војиновић Косовац, није се могао повући са главнином војске зато што је био рањен. Он је остао у Косовској Митровици и први започео рад на стварању организованог покрета отпора. У лето 1916. формирао је у Лепосавићу чету, језгро будућег Ибарско-копаоничког одреда.

 

Српска Врховна команда је, у вези са планираном офанзивом армија Антанте крајем септембра 1916. упутила Косту Миловановића Пећанца, резервног пешадијског поручника и ранијег четничког војводу, авионом у Топлицу. Пећанац је од пуковника Данила Калафатовића, шефа Оперативног одељења, добио задатак да створи тајну организацију отпора, која ће ступити у борбу тек када савезничка и српска војска пробију Солунски фронт и стигну до Скопља.

 

О Топличком устанку постоји мало извора првог реда. То су дневници истакнутих људи гериле и преписка војвода и четовођа. Дневнике су писали четничке војводе Коста Миловановић Пећанац, Коста Војиновић Косовац (лични и операцијски), Милинко и Тошко Влаховић, Димитрије Димитријевић и Јован Радовић. Коста Пећанац је наредио и четовођама да воде дневнике "о целом /.../ раду" и преписују његове наредбе у бележнице. Део ових дневника сачуван је само у преводу на бугарски и немачки, па и даље остаје задатак да се пронађу оригинали. Тако је сачуван дневник Милана Андрејића, чија је копија урађена писаћом машином у преводу на бугарски језик. За неке белешке знамо да су постојале само на основу исказа из других извора. На пример, за дневник Димитрија Димитријевића знамо само на основу немачке грађе.

 

"Јунаци'"ове књиге, поред четничких војвода и четовођа, су људи из народа, до тада непознати. Приказани су обични људи које је ковитлац рата убацио у масовни устанак. Са страница ове збирке открива се њихова велика, боље речено огромна љубав према домовини, жеља да се помогне онима у српским униформама на Солунском фронту. Њихова страдања и жртве су просто невероватни данашњим генерацијама Срба. Имена неких од њих су записана у овој збирци докумената.

 

Документа објављујемо хронолошким редом. Датуми у изворима су по старом календару, а преводе се на нови календар тако што се дода тринаест дана. Да би омогућили потпуније разумевање садржаја, снабдели смо грађу напоменама, у којима су разрешења везана за поједине личности и догађаје. Трудили смо се да у напоменама дамо сажето неопходне податке. Документа објављујемо у изворном облику, без стилских и правописних дотеривања, са очуваним локализмима и оновременим изразима.