No Code Website BuilderГжегож Јавор
БАЛКАНСКИ ИМИГРАНТИ У ПОЉСКОЈ XVI ВЕКА. СЛУЧАЈ БРАЋЕ ДУКАЂИНОВИЧА, ВЛАСНИКА ГРАДА УЛАНОВА НА ПОДОЉУ
UDC 93/94 ISNN 0350–0802
DOI: 10.34298/IC1766257J
УДК: 314.742(497:475):929„15“
стр. 257-275
језик: српски
Апстракт:
Миграције с простора Балкана у пoљске земље током XV и XVI века спадају у проблеме који су ретко обрађивани у историографији. Те миграције сматране су појавом мањег значаја, мада су поједини истраживачи прошлости покренули њихову обраду на маргинама појединих расправа које се тичу шире проблематике, али је ова тематика ипак остала и даље у категоријама ретких примера. Предузимању ширих истраживања није ишла на руку ни специфичности информација у изворима: оне су малобројне, по правилу веома уопштене и разбацане у бројним издањима изворâ и рукописних материјала, похрањених у пољским архивама. Циљ је овога рада да укаже на судбину представника породице назначене у наслову рада – Дукађиновича, која је вероватно из Албаније досељена у XVI веку на подручје Подоља, области која је тада припадала Пољском краљевству. Аутора су посебно интересовали место порекла ових дошљака, узроци и вероватни правац њиховог миграционог кретања, као и привредне иницијативе у новој домовини. Такође је указано на тешкоће с којима су се морали сучелити на Подољу, а чија је последица на крају био и неуспех подухвата браће Дукађинович. Исто тако, суштински задатак овога рада била је намера аутора да укаже на потенцијалне, до сада неискоришћене могућности предузимања целовитих истраживања миграција представника разних балканских етноса у правцу граница пољско-литванске државе, како у позном средњем веку тако и у раном новом веку. У том оквиру намеће се као постулат израда посебних монографија о овој проблематици.
Кључне речи:
Балкан, миграције, Пољска, Подоље, XVI век.
Grzegorz JAWOR
BALKAN IMMIGRANTS IN POLAND OF THE 16TH CENTURY. CASE OF BROTHERS DUKAGJINI, OWNERS OF THE TOWN OF ULANOV IN PODOLIA
UDC 93/94 ISNN 0350–0802
DOI: 10.34298/IC1766257J
UDC: 314.742(497:475):929„15“
pp. 257-275
language: serbian
Abstract:
Migrations from the Balkans to the Polish lands in the 15th and 16th centuries have been rarely examined in historiography. They were considered a phenomenon of lesser importance, though some researchers of the past initiated their examination on the margins of discussions concerning a broader topic. Still, this phenomenon has remained among the categories of rare examples. More comprehensive research was also hampered by the specificity of information in sources – information is scarce and, as a rule, highly generalised and scattered in numerous editions of sources and manuscripts, stored in Polish archives. The aim of this paper is to present the destiny of representatives of the family stated in the title – the Dukagjini, who in the 16th century moved probably from Albania to Podolia, the area belonging to the Polish kingdom at the time. The author was particularly interested in the place of origin of these newcomers, sources and probable direction of their migratory movement, and economic initiatives in the new homeland. He also highlights the difficulties that migrants must have faced in Podolia, which eventually resulted in a failed endeavour of the Dukagjini brothers. In addition, the foremost aim of this paper is to suggest potential, hitherto unused possibilities of undertaking comprehensive research into the migrations of representatives of different Balkan peoples towards the borders of the Polish-Lithuanian state, both in the late Middle Ages and the early modern times. What emerges as a postulate in this regard is the preparation of special monographs on this topic.
Keywords:
Balkans, migrations, Poland, Podolia, 16th century.
ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ – LIST OF REFERENCES
Архиви - Archives
Archiwum Główne Akt Dawnych w Warszawie (AGAD): Metryka Koronna, sygn. 82 (доступно/e-access: http://www.pther.eu/MK/082/index.html), sygn. 93; Metryka Litewskа, Dział IV B, sygn. 17.
Извори – Primary Sources
Архив Юго-Западной Россiи, Часть 7. Том II, Kieвъ 1890 [Arhiv Yugo-Zapadnoy Rossii, čast 7, tom II, Kiev 1890]. (доступно у пољском оригиналу/e-access in polish: http://www.runivers.ru/lib/book3030/9525).
Jabłonowski A., Źródła dziejowe, XVIII–1, Polska XVI wieku pod względem geograficzno-statystycznym; VII–1, Ziemie ruskie. Ruś Czerwona, Warszawa 1902.
Lietuvos Metrika. Knyga Nr 8 (1499–1514). Užrašymų knyga 8. Parenge: A. Baliulis, R. Frikovičius, D. Antnavivičius, Vilnius 1995.
Zbiór dokumentów małopolskich, Wydali I. Sułkowska-Kuraś i S. Kuraś, Wroclaw 1974.
Елезовић Г., Турски споменици, I, Београд 1940. [Elezović G., Turski spomenici, I, Beograd 1940]
Жepeлa дo icтopиї Yкpaїни-Pycи, т. VII, Львoв 1903. [Žerela do istorii Ukrajiny–Rusy, tom VII, Lvov 1903]
Новаковић С., Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912. [Novaković S., Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka, Beograd 1912]
Литература - Secondary Works
Bystroń J. S., Dzieje obyczajów w dawnej Polsce, wiek XVI–XVIII, t. I, Warszawa 1933, 126; t. II, Warszawa 1934.
Czajka S., Ochotnica. Dzieje gorczańskiej wsi 1416–1986, Jelenia Góra 1987.
Czajkowski J., Dzieje osadnictwa historycznego na Podkarpaciu i jego odzwierciedlenie w grupach etnicznych, Łemkowie w historii kulturze Karpat 1, Rzeszów 1992.
Czamańska I., Mołdawia i Wołoszczyzna wobec Polski, Węgier i Turcji w XIV i XV wieku, Poznań 1996.
Czamańska I., Skład etniczny Mołdawii i Wołoszczyzny w średniowieczu, Balcanica Posnaniensia XI/XII (2001).
Dobrowolski K., Migracje wołoskie na ziemiach polskich, Lwów 1930.
Dobrowolski K., Studia nad nazwami miejscowymi Karpat Polskich, Sprawozdania z Czynności i Posiedzeń PAU 8 (1930).
Dobrowolski K., Studia nad pochodzeniem ludności pasterskiej w Karpatach Zachodnich, Sprawozdania z Czynności i Posiedzeń PAU 6 (1951).
Dobrowolski K., Studia nad kulturą pasterską w Karpatach północnych. Typologia wędrówek pasterskich od XIV–XX wieku, Wierchy 29 (1960).
Enciklopedija Jugoslavije, t. 3 (Crn–Ð), Zagreb 1984.
Grządziela R., Proweniencja i dzieje malarstwa ikonowego po północnej stronie Karpat w XV i na pocz. XVI w., Łemkowie w historii kulturze Karpat 2, Sanok 1994.
Hauziński J., U źródeł systemu osmańskiego w Albanii, Balcanica Posnaniensia IX/X (1999).
Jawor G., Osady prawa wołoskiego i ich mieszkańcy na Rusi Czerwonej w późnym średniowieczu Lublin 20042.
Jawor G., Aşezările de drept valah şi locuitorii lor din Rutenia Roşie în Evul Mediu târziu, Jaşi 2013.
Jawor G., Sur la provenance territoriale des immigrés valaques dans le royaume de Pologne (XIVème s. – début du XVIème s.), Banatica 23 (2013).
Kurtyka J., Podole w czasach jagiellońskich: studia i materiały, Kraków 2011.
Pascu Ş., Die mittelalterlichen Dorfsiedlungen in Siehenbürgen (bis 1400), Nouvelles études d’histoire, 2. Piblies l’occasion du XIe Congres des Sciences Historiques, Stockholm 1960, Bucarest 1960.
Reinfuss R., Związki kulturowe po obu stronach Karpat w rejonie Łemkowszczyzny, Łemkowie w historii i kulturze Karpat 1, Rzeszów 1992.
Rieger J., Nazwy wodne dorzecza Sanu, Wrocław 1969.
Rizaj S., O defteru skadarskog sandžaka iz 1485. god., Jugoslovenski istorijski časopis 1–2 (1980).
Słownik geograficzny Królestwa Polskiego i innych krajów słowiańskich, t. 12, Warszawa 1892.
Stupnicki H., Herbarz polski i imionopis zasłużonych w Polsce ludzi, Lwów 1855.
Szczygieł R., Lokacje miast w Polsce XVI wieku, Lublin 1989.
Szymański J., Nauki pomocnicze historii, Warszawa 20046.
Štika J., Význam slova „Valach” v západních Karpatech, Slovenský Narodopis 10/3 (1962).
Šabanović H., Upravna podjela jugoslovenskih zemalja pod turskom vladovinom do Karlovačkog mira 1699. godine, Godišnjak Istoriskog društva Bosne i Hercegovine IV (1952).
Šufflay M., Srbi i Arbanasi. (Njihova simbioza u srednjem vijeku), Beograd 1925.
Tymieniecki K., Historia chłopów polskich, 2, Schyłek średniowiecza, Warszawa 1966.
Ulewicz T., Związki kulturalne i literackie Polski ze Słowiańszczyzną południowozachodnią w dobie humanizmu i renesansu (kilka uwag i propozycji), Ruch Literacki IV–4/19 (1963).
Uruski S., Rodzina. Herbarz szlachty polskiej, III, Warszawa 1906.
Wasilewski T., Przyczynki źródłowe do stosunków Polski ze Słowiańszczyzną południową w wiekach XIII–XVI, Studia Źródłoznawcze VIII (1963).
Бoжић И., Нemиpнo пoмopje XV вeкa, Бeoгpaд 1979 [Božić I., Nemirno pomorje XV veka, Beograd 1979]
Kpипякeвич I., Cepби b yкpaїнcькім biйcькy 165–1660 pp, Зaпиcки Нayкoгo Tobapиcтba Iмeни Шebчeнкa CXXIX (1920) [Krypiakevič I., Serby v Ukrayinskim viysku 165-1660 rr, Zapysky Naukogo Tovarištva Imenyi Ševčenka CXXIX (1920)]
Михайловський B. M., Еластична спiльнота. Подiльська шляхта в другiй половинi XIV — 70-х роках XVI столiття, Київ 2012. [Mihaiylovskiy V. M., Elastična spilnota. Podilska šliyahta v drugii poloviny XIV - 70-h rokah XVI stolitia, Kiev 2012]
Острогорски Г., Историја Византије, Београд 1996 [Ostrogorski G., Istorija Vizantije, Beograd 1996]
Рудић С., Властела Илирског грбовника, Београд 2006. [Rudić S., Vlastela Ilirskog grbovnika, Beograd 2006]
Шкриванић Г., Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград 1959. [Škrivanić G., Imenik geografskih naziva srednjovekovne Zete, Titograd 1959]
No Code Website Builder