HTML BuilderMarijana Mišević
HOW AND WHY WAS SLAVIC LEARNED AT THE OTTOMAN COURT? INSIGHTS FROM THE FIFTEENTH-CENTURY PROJECTS DEDICATED TO LEARNING LANGUAGES OF THE WORLD
DOI: 10.34298/IC2372281М
UDC: 811.163.41’243(560)“14“
pp. 281–310
language: english
Abstract:
This paper addresses the question of the status of Slavic/Serbian language in the Ottoman Empire during the late 15th century by focusing on three multilingual language learning handbooks, which were produced at or around the Ottoman court and contain fragments in Serbian written in the Arabic script. Two of these handbooks (MSs Süleymaniye Ayasofya 4749 and Ayasofya 4750) have attracted scholarly attention since 1936. Using the historical language ideology as a hermeneutical tool, this paper first revisits the scholarly interpretations of these two manuscripts and then introduces a third, so far unnoticed codex (MS SB Berlin Or.oct.33). The analysis of the form and contents of this manuscript provides new insights into the original context in which all three manuscripts were produced, along with a series of similar handbooks which do not contain Slavic material.
Keywords:
history of Slavic/Serbian language, Ottoman Empire, multilingualism, historical language ideology
Маријана Мишевић
КАКО И ЗАШТО СЕ СЛОВЕНСКИ УЧИО НА ОСМАНСКОМ ДВОРУ? УВИДИ ИЗ ПРОЈЕКАТА ИЗ 15. ВЕКА ПОСВЕЋЕНИХ УЧЕЊУ ЈЕЗИКА СВЕТА
DOI: 10.34298/IC2372281М
УДК: 811.163.41’243(560)“14“
стр. 281–310
језик: енглески
Aпстракт:
У раду се разматра питање статуса словенског/српског језика у Османском царству током касног 15. века, анализом три вишејезична приручника за учење језика, који су израђени на османском двору или око њега и који садрже фрагменте на српском написане на арапском писму. Два таква приручника (MSs Süleymaniye Ayasofya 4749 и Ayasofya 4750) привлаче пажњу истраживача од 1936. Коришћењем историјске језичке идеологије као херменеутичког алата, у раду се најпре преиспитују научна тумачења та два рукописа, а затим се уводи трећи, до сада незапажен кодекс (MS SB Berlin Or.oct.33). Анализа форме и садржаја тог рукописа пружа нове увиде у изворни контекст у коме су сачињена сва три рукописа, уз низ сличних приручника који не садрже словенски материјал.
Кључне речи:
историја словенског/српског језика, Османско царство, вишејезичност, историјска језичка идеологија.
ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ – LIST OF REFERENCES
Unpublished Primary Sources
Bibliothèque nationale de France MS Supplement Turc 296
Bibliothèque nationale de France MS Supplement Turc 453
National Library Ankara MS B-46
Staatsbibliothek zu Berlin MS Or.oct.33
Süleymaniye Kütüphanesi MS Ayasofya 4750
Süleymaniye Kütüphanesi MS Ayasofiya 4749
Universiteits bibliotheek Leiden MS Cod.Or.1028
Universiteits bibliotheek Leiden MS Cod.Or.167
Published Primary Sources
Konstantin Filozof, Povest o slovima. Žitije despota Stefana Lazarevića, ed. G. Jovanović, Beograd 1989.
Abū Jaʻfar Aḥmad ibn ʻAlī ibn Muḥammad al-Bayhaqī, Tāj al-Masādir, ed. H. ʿĀlim’zādah,Tihrān 1987.
Secondary Works
Ahlwardt, W., Verzeichnis der Arabischen Handschriften: Sechster Band, Berlin 1894.
Baltacı, C., XV-XVI asırlar Osmanlı medreseleri: teşkilāt, tarih, İstanbul 1976.
Caferoğlu, A., Note sur un manuscript en langue serbe de la bibliothèque d’Ayasofya, Revue international des études balkaniques 1/3(1936) 185–90.
Costa, J., Introduction: Regimes of language and the social, hierarchized organization of ideologies, Language and Communication 66 (2019) 1–5.
Coulmas, F., Guardians of Language: Twenty Voices Through History, Oxford 2016.
Csirkés, F., “Turkish/Turkic Books of Poetry, Turkish and Persian Lexicography: The Politics of Language under Bayezid II”, in: Treasures of Knowledge: An Inventory of the Ottoman Palace Library (1502/3–1503/4), G. Necipoğlu, C. Kafadar & C. H. Fleischer, eds., Leiden 2019, 673–733.
Deissmann, G. A., Forschungen und Funde im Serai: mit einem Verzeichnis der nichtislamischen Handschriften im Topkapu Serai zu Istanbul, Berlin, Leipzig, 1933.
El-Rouayheb, K., “Books on Logic (manṭiq) and Dialectics (jadal)”, in: Treasures of Knowledge: An Inventory of the Ottoman Palace Library (1502/3–1503/4), G. Necipoğlu, C. Kafadar & C. H. Fleischer, eds., Leiden 2019, 891–906.
Ermers, R., Arabic Grammars of Turkic:The Arabic Linguistic Model Applied to Foreign Languages and Translation of ʾAbū Ḥayyān Al-ʾAndalusī’s Kitāb Al-ʾIdrāk Li-Lisān Al-ʾAtrāk, Leiden 1999.
Gabrieli, F., “Adab”, in: Encyclopaedia of Islam, Second Edition, consulted online on 19 July 2021.
Isailović, N. & A. Krstić, “Serbian Language and Cyrillic Script as a Means of Diplomatic Literacy in South Eastern Europe in 15th and 16th Centuries”, in: Literacy Experiences concerning Medieval and Early Modern Transylvania, Cluj-Napoca 2015, 185–196.
Jacobs, E., “Mehemmed II., der Eroberer, seine Beziehungen zut Renaissance und seine Büchersammlung”, Oriens 2 (1949) 6–29.
Kafadar, C. and A. Karamustafa, “Books on Sufism, Lives of Saints, Ethics and Sermons”, in: Treasures of Knowledge: An Inventory of the Ottoman Palace Library (1502/3–1503/4), G. Necipoğlu, C. Kafadar & C. H. Fleischer, eds., Leiden 2019, 439–453.
Kafadar, C., “Between Amasya and Istanbul: Bayezid II, His Librarian, and the Textual Turn of the Late Fifteenth Century”, in: Treasures of Knowledge: An Inventory of the Ottoman Palace Library (1502/3–1503/4), G. Necipoğlu, C. Kafadar & C. H. Fleischer, eds., Leiden 2019, 79–155.
Kalsın, Ş. and M. Kaplan, “Müellifi Meçhul Bir Lugat: Haza Kitab-i Lugat-i Dānisten”, Turkish studies 4/4 (Summer 2009) 555–598.
Kızılçardak, H., Lādikli Mehmet Çelebi’ninTürkçe “Zübdetü’l-Beyān”Adlı Mantık Eseri Üzerine Bir İnceleme (MA Thesis, Marmara Üniversitesi, 2010)
Lehfeld W., Eine Sprachlehre von der Hohen Pforte: Ein arabisch-persisch-griechischserbisches Gesprächslehrbuch vom Hofe des Sultans aus dem 15. Jahrhundert als Quelle für die Geschichte der serbischen Sprache, Cologne; Vienna 1989.
Lehfeldt, W., Ein arabisch-persisch-griechisch-serbokroatisches Sprachlehrbuch in arabischer Schrift aus dem 15./16. Jahrhundert, Bochum 1970.
Lehfeldt, W., “Zur serbokroatischen Übersetzung arabisch-islamischer Termini in einem Text des 15./16. Jahrhunderts”, Zeitschrift für Balkanologie 7/1–2 (1969–70) 28–43.
MacKenzie, D. N., “Chorasmia III. The Chorasmian Language,” in: Encyclopædia Iranica, consulted online on 18 March 2020.
Mišević, M., Writing Slavic in theArabicScript: Literacy and Multilingualism in the Early Modern Ottoman Empire (Doctorical disertation, Harvard University, 2022)
Mottahedeh, R. P., “The Shu’ubiyah Controversy and the Social History of Early Islamic Iran”, International Journal of Middle East Studies 7/2 (Apr., 1976) 161–182.
Nakaš, L., “Portina slavenska kancelarija i njen utjecaj na pisare u prvom stoljeću osmanske uprave u Bosni”, ForumBosnae 74–75 (2016) 269–297.
Necipoğlu, G., C. Kafadar & C. H. Fleischer, eds., Treasures of Knowledge: An Inventory of the Ottoman Palace Library (1502/3–1503/4), Leiden 2019.
Necipoğlu, G., “The Spatial Organization of Knowledge in the Ottoman Palace Library: An Encyclopedic Collection and Its Inventory”, in: Treasures of Knowledge: An Inventory of the Ottoman Palace Library (1502/3–1503/4), G. Necipoğlu, C. Kafadar & C. H. Fleischer, eds., Leiden 2019, 1–79.
Necipoğlu, G., “Visual Cosmopolitanism and Creative Translation: Artistic Conversations with Renaissance Italy in Mehmed II’s Constantinople”, Muqarnas 29 (2012) 1–81.
Öz, Y., Tarih boyunca Farsça-Türkçe sözlükler (Doctorical disertation, Ankara Üniversitesi, 1996)
Patrinelis, C., “Mehmed II the Conqueror and His Presumed Knowledge of Greek and Latin”, Viator 2 (1971) 349–354.
Raby, J., “Mehmed the Conqueror’s Greek Scriptorium”, Dumbarton Oaks Papers 37 (1983) 15–34.
Richter-Bernburg, L., “Linguistic Shuʿūbīya and Early Neo-Persian Prose”, Journal of the American Oriental Society 94/1 (1974) 55–64.
Togan, Z. V., “Zimahşerī’nin Doğu Türkçesiyle Muḳaddimetü’l Edeb’i”, Türkiyat Mecmuası 14 (1965) 81–92.
Trunte, N., “Maḥmūd Zamaḫšarī bei den Südslaven? Eine Spurensuche in der Sprachlehre von der Hohen Pforte”, Zeitschrift der Deutschen Morgenländischen Gesellschaft 167/2 (2017) 363–380.
Versteegh, C. H. M., “al-Zamak̲h̲s̲h̲arī,” in: Encyclopaedia of Islam, Second Edition, consulted online on 20 March 2020.
Vryonis, S., “Byzantine Constantinople and Ottoman Istanbul: Evolution in a Millennial Iconography”, in: The Ottoman City and Its Parts, New Rochelle/NY, 13–52.
Лутовац-Казновац, Т., Језик писама турских султана Дубровнику (Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, 2019) [Lutovac-Kaznovac, T., Jezik pisama turskih sultana Dubrovniku (Doctorical disertation, Univerzitet u Kragujevcu, 2019)]
Mаринковић, М., “Српски језик у османском царству: пример четворојезичног уџбеника за учење страних језика из библиотеке султана Махмуда I”, Славистика 14 (2010) 280–298. [Marinković, M., “Srpski jezik u оsmanskom carstvu: primer četvorojezičnog udžbenika za učenje stranih jezika iz biblioteke sultana Mahmuda I”, Slavistika 14 (2010) 280–298.]
Поломац, В., Српски као дипломатски језик у и веку: филолошки приступ, Крагујевац, 2023. [Polomac, V., Srpski kao diplomatski jezik u XV I XVI veku: filološki pristup, Kragujevac, 2023]
Поповић, М. Ст., Мара Бранковић, Београд 2014. [Popović, M. St., Mara Branković, Beograd 2014]
Ћук, Р., “Повеља царице Маре манастирима Хиландару и Светом Павлу”, Историјски часопис 24 (1977) 103–116. [Ćuk, R., “Povelja carice Mare manastirima Hilandaru i Svеtom Pavlu”, Istorijski časopis 24 (1977) 103–116]
HTML Builder