AI Website MakerAdrian Magina
NIKOLA CREPOVIĆ. A SERBIAN NOBLEMAN AND HIS FAMILY IN 16TH CENTURY TRANSYLVANIA
DOI: 10.34298/IC2372311М
UDC: 929.7(=163.41)(439)”15”
pp. 311–341
language: english
Abstract:
Nikola Crepović was one of the most representative Serbian nobles in the Kingdom of Hungary and Transylvania. In the two decades (1542–1562) in which he came to the attention of historical sources, this Serbian nobleman was involved in a series of events that marked the history of Central Europe. He built his career through working with both the Szapolyai family and the Habsburgs, and was rewarded with estates and dignities by both parties. Following the fall of Timișoara to the Ottomans (1552), Crepović fled with his family (wife Mara and daughters Jelena and Katerina) to Transylvania, where he built an estate in Hunedoara (Hunyad) and Alba (Fehér) counties. Through his daughters he was related to the ruling family of Wallachia and to important noble families in Transylvania. After his death he was buried in the Orthodox church of Bârsău (Hunedoara/Hunyad county) together with his wife and daughters. Because he had no male heirs, his estates, hard-won through faithful service to the Szapolyai or Habsburgs, came into the possession of nobles with whom he was related.
Keywords:
Serbian nobility, Banat, 16th century, Nikola Crepović, Transylvania, Hunedoara county (Hunyad), Bârsău (Berekszó).
Адриан Мађина
НИКОЛА ЦРЕПОВИЋ. СРПСКИ ПЛЕМИЋ И ЊЕГОВА ПОРОДИЦА У ТРАНСИЛВАНИЈИ У 16. ВЕКУ
DOI: 10.34298/IC2372311М
УДК: 929.7(=163.41)(439)”15”
стр. 311–341
језик: енглески
Aпстракт:
Никола Цреповић је био један од најрепрезентативнијих српских племића у Краљевини Угарској и Трансилванији. У две деценије (1542–1562) у којима је доспео у жижу историјских извора, тај српски племић био је укључен у низ догађаја који су обележили историју средње Европе. Своју каријеру је изградио у односима и са породицом Запоља и са Хабзбурговцима, а обе стране су га наградиле имањима и достојанствима. Након пада Темишвара под власт Османлија (1552), Цреповић је са породицом (супругом Маром и кћерима Јеленом и Катерином) побегао у Трансилванију, где је изградио имање у Хуњадској жупанији (Хуњад) и жупанији Алба (Фехер). Преко својих кћери био је у сродству са владарском породицом Влашке и значајним племићким породицама у Трансилванији. После смрти сахрањен је у православној цркви у Барсау (Хуњадска жупанија), заједно са супругом и кћеркама. Будући да није имао мушке наследнике, његова имања, тешко стечена верном службом Запољама или Хабзбурговцима, дошла су у посед племића са којима је био у сродству
Кључне речи:
српско племство, Банат, 16. век, Никола Цреповић, Трансилванија, Хуњадска жупанија (Хуњад), Барсау (Берексо).
ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ – LIST OF REFERENCES
Unpublished Primary Sources
Biblioteca Academiei Române, filiala Cluj-Napoca, colecția Kemény József, mss. KJ 288/D, v. 10 (Library of the Romanian Academy, Cluj branch, Kemény József manuscript collection)
Eötvös Loránd Tudományegyetem Könyvtár és Levéltár, Kézirattár, Collectio Hevenessiana, t. XXXVI (Eötvös Loránd University Library and Archive, Manuscript division)
Haus-, Hof- und Staatsarchiv (HHStA), Allgemeine Akten. Hungarica, fasz. 48, 49, 59, 60, 62, 63, 64, 66, 68, 69, 70.
Magyar Nemzeti Levéltár Országos Levéltára (Hungarian National Archive, State Archive – MNL OL), A 57, Librii regii, v. III
MNL OL, F 2 Protocolla, v. I.
MNL OL, F 4 Cista comitatuum, Albensis, cista 3-tia, fasc. 2, no. 47.
MNL OL, F 4 Cista comitatuum, Hunyad, cista 1-ma, fasc. 6, nos. 21, 29; fasc. 7, no. 5. cista 2-da, fasc. 5, nos. 3, 31.
Serviciul Județean al Arhivelor Naționale Cluj (Romanian National Archive, Cluj branch –SJAN Cluj), colecția personală Mike Sándor, no. 119.
SJAN Cluj, fond familial Bálintitt, Documente medievale, no. 14.
SJAN Cluj, fond Vécsey, Documente fasciculate, no. 5.
Serviciul Județean al Arhivelor Naționale Sibiu (Romanian National Archive, Sibiu branch – SJAN Sibiu), Documente medievale U IV, nr. 655, 676, 757.
Slovenský národný archiv, Bratislava, Rodu Révay, škat. 87, Doc. Fam. Kende, fasc. II, no. 2 (Slovak National Archive, Révay family).
Primary Sources
Acta et documenta partes Regni Hungarie inferiores concernentia, collegit et edidit Hadrianus Magina, Cluj-Napoca 2020.
Az Erdélyi káptalan jegyzőkönyvei 1222–1599, v. I, (Erdélyi történelmi adatok VIII), ed. Zsolt Bogdándi & Emőke Gálfi, Kolozsvár 2006.
Bethlen, W., Historia de rebus Transsylvanicis, t. I, Cibinii 1782.
Călători străini despre Țările Române, v. II, ed. Maria Hoban, Maria Matilda Alexandrescu Derca-Bulgaru, Paul Cernovodeanu & Ion Totoiu, București 1970.
Centorio de gli (Ortensi) Hortensi, A., Commentarii Della Guerra Di Transilvania, 1566.
Feneșan, F., Diplomatarium Banaticum, v. I, Cluj-Napoca 2016.
Hurmuzaki, E., Documente privitoare la istoria Românilor, v. II/1, 1451–1575, București 1891.
Hurmuzaki, E., Documente privitoare la istoria Românilor, v. XI, 1517–1612, ed. Nicolae Iorga, București 1900.
Magina, A., “Documentele autorităţilor urbane din Lipova (1455–1548)”, Banatica 23 (2013) 599–617.
Monumenta Comitialia Regni Transilvaniae , v. I–II, ed. Sándor Szilágyi, Budapest 1875–1876.
Pesty, F., Krassó vármegye története, v. IV, Oklevéltár, Budapest 1883.
Pesty, F., A szörényi bánság és Szörény vármegye története, v. III, Oklevéltár, Budapest 1878.
Pray, G., Epistolae procerum regni Hungariae, pars II, Posonii 1806.
Szádeczky L., “Magyar levelek a XVI. sz. közepéről”, Történelmi Tár (1880) 597–601.
Szalay L., Erdély és a Porta 1567–1578, Pest 1862.
Szilágyi S., “Gritti életéhez”, Történeti Lapok, II-dik évfolyam, 22 szám (1875).
Thallóczy, L. & A. Áldásy, A Magyarország és Szerbia közti összeköttetések oklevéltára. Magyarország melléktartományainak oklevéltára II (Monumenta Hungariae Historica, Diplomataria XXXIII), Budapest 1907.
Veress, A., Documente privitoare la Istoria Ardealului, Moldovei şi Țării Românești, vol. II, București 1930.
Veress, E., “Déva és környéke Castaldo idejében. (Adalékok Hunyadmegye 1551–53 közti történetéhez),” A Hunyadmegyei történelmi és régészeti társulat évkönyve 9 (1896–1898) 19–66.
Радонић, J., Прилoзи за историју Срба у Угарској у XVI, XVII и XVIII веку, Novi Sad 1909.
[Radonić, J., Prilozi za istoriju Srba u Ugarskoj u XVI, XVII i XVIII veku, Novi Sad 1909]
Secondary Works
Ardelean, F. N., “Mercenarii străini şi inovaţiile militare moderne timpurii în Europa centralrăsăriteană. Armata lui Castaldo în Transilvania și Banat”, Banatica 25 (2015) 37–56.
Ardelean, F. N. & N. Isailović, “From Croatia to Transylvania: War, Migration and Adaptive Strategies in the Case of the Perušić Family (15th–17th Centuries)”, Povijesni prilozi 60 (2021) 213–256.
Boldea, L., “Tradiție şi continuitate în lumea demnitarilor români ai banatului de Caransebeş şi Lugoj – Gârleştenii de Rudăria”, Analele Banatului, S.N., Arheologie-Istorie 22 (2014) 275–291.
Borovszky, S., “A nagylaki uradalom története”, in: Értekezések a történeti tudományok köréből, Budapest 1900, 1–50.
Bósz, E., Az egresi ciszterci apátság története (Művelődéstörténeti értekezések 49), Budapest 1911.
Burnichioiu, I., “Revenirea la un subiect fără surse: biserica din Bârsău în secolele XV–XVI”, Medievalia Transilvanica 5–6/1–2 (2001–2002) 97–111.
Czímer, K., “Temesvár megvétele 1551–1552”, Hadtörténelmi Közlemények 6 (1893) 196–229.
Dragomir, S., “Ctitorii bisericii din Bârsău în județul Hunedoara”, Anuarul Comisiunii Monumentelor lstorice. Sectia pentru Transilvania. 1930–1931 (1932) 139–148.
Dobrei, F., Biserici ortodoxe hunedorene, Reșița 2011.
Feneșan, Cr., Constituirea principatului autonom al Transilvaniei, Editura Enciclopedica, București 1997.
Iașin, Ș., Familii nobiliare sârbești din Banat în secolele al XV-lea și al XVI-lea, Cluj-Napoca 2015.
Iorga, N., “Elena Cherepovici, Doamna lui Petru-Vodă Mircea al Ţerii-Romăneşti”, Revista Istorică 7–9 (1930) 154–157.
Karácsonyi, J., Szt. Ferencz rendjének története Magyarországon 1711-ig, v. II, Budapest 1924.
Kropf, L., “Castaldo Erdélyben”, Hadtörténelmi Közlemények IX (1896) 53–72.
Krstić, A. & A. Magina, “The Belmužević family – the fate of a noble family in South East Europe during the turbulent period of the Ottoman conquest (the 15th and the first half of the 16th century)”, Revue d’Études Sud-Est Européennes 59 (2021) 105–123.
Kurz, A., “Elena Cherepovici socia lui Petru III Șchiopulu, care a domnitu în terra Românescă 1560–1567”, in: Magazinu istoricu pentru Dacia, suptu redacția lui A. Treb. Laurianu și Nicol. Bălcescu, v. V, București, Tiparul Collegiului Național 1847, 371–383.
Magina, A., “Un nobil sârb în Banatul secolului al XV-lea: Miloš Belmužević”, Analele Banatului. Serie nouă, Arheologie – Istorie 18 (2010) 135–142.
Magina, A., “Peter Petrović and Protestantism. Aspects concerning the patronage of the Reformation during its early period”, Иницијал. Часопис за средњовековне студије 3 (2015) 139–159.
Magina, L., “Ana Jakšić: A woman of her time”, Иницијал. Часопис за средњовековне студије 8 (2020) 101–115.
Magina, A., “The city and the church. Religious life in Lipova, the 14th–16th centuries”, in: Common Man, Society and Religion in the 16th Century/Gemeiner Mann, Gesellschaft und Religion Im 16. Jahrhundert: Piety, Morality and Discipline in the Carpathian Basin/Frömmigkeit, Moral und Sozialdisziplinierung Im Karpatenbogen, ed. Ulrich A. Wien, Christopher B. Brown, Günter Frank, Bruce Gordon, Barbara Mahlmann-Bauer, Harald Rasmussen, Violet Soen, Zsombor Toth, Gunther Wassilowsky & Siegrid Westphal, Göttingen 2021, 249–260.
Minea, I., “Note și interpretări,” Cercetări istorice 10–12, nr. 1 (1934–1936), 354–355.
Papo, A. & G. Papo Nemeth, Nemăsurata ispită a puterii. Gheorghe Martinuzzi adevăratul rege al Transilvaniei în secolul al XVI-lea, Ratio et Revelatio, Oradea 2019.
Radonitch, Y., Histoire des Serbes de Hongrie, Paris 1919.
Rusu, A. A., Ctitori şi biserici din Ţara Haţegului până la 1700, Ed. Muz. Sătmărean, Satu Mare 1997.
Szántó, I., “A Temesvidék és Maros-völgy várainak török uralom alá jutása 1552-ben”, Századok 1 (1971), 16–56.
Torma, K., “A berekszói régi templom Hunyad megyében”, Archaeologiai Közlemények, 13, 1 (1879) 53–61.
Trócsányi, Zs., Erdély központi kormányzata 1540–1690, Budapest 1980.
Varga, S., “Péter Petrovics (1487–1557) in the service of Queen Isabella”, in: Isabella Jagiellon, Queen of Hungary (1539–1559), ed. Ágnes Máté, Teréy Oborni, Research Centre for the Humanities, Budapest 2020, 327–345.
Vătășianu, V., Vechile biserici de piatră românești din județul Hunedoara, Cluj 1930.
Крешић, O., “Петровићев санџак”, Историјски часопис 61 (2012) 129–142. [Krešić, O., “Petrovićev sandžak”, Istorijski časopis 61 (2012) 129–142]
Ивић, А., Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459–1690), Zagreb 1914. [Ivić, A., Istorija Srba u Uagarskoj od pada Smedereva do seobe pod Čarnojevićem (1459–1690), Zagreb 1914]
Ивић, A., Историја Срба у Војводини: од најстаријих времена до оснивања Потиско-поморишке границе (1703), Novi Sad 1929. [Ivić. A., Istorija Srba u Vojvodini: od najstarijih vremena do osnivanja Potisko-pomoriške granice (1703), Novi Sad 1929]
Крстић, A., “Нови подаци о војводи Милошу Белмужевићу и његовој породици”, Иницијал. Часопис за средњовековне студије 1 (2013) 161–185. [Krstić, A., “Novi podaci o vojvodi Milošu Belmuževiću i njegovoj porodici”, Inicijal. Časopis za srednjovekovne studije 1 (2013) 161–185]
Лемајић, Н., Српска елита на прелому епоха, Сремска Митровица – Источно Сарајево 2006. [Lemajić, N., Srpska elita na prelomu epoha, Sremska Mitrovica – Istočno Sarajevo 2006]
Спремић, M., “Породица Јакшић у Банату”, у: Банат кроз векове. Слојеви култура Баната. Зборник радова, ур. Миодраг Матицки и Видоjко Јовић, Београд 2010, 33–63. [Spremić, M., “Porodica Jakšić u Banatu”, in: Banat kroz vekove. Slojevi kultura Banata. Zbornik radova, ur. Miodrag Maticki & Vidojko Jović]
AI Website Maker