Саша Станојевић, Далибор Елезовић
СПОЉНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ ПРЕМА СУСЕДНИМ ЗЕМЉАМА ОД ОБНАВЉАЊА КРАЉЕВИНЕ ДО СТВАРАЊА БАЛКАНСКОГ САВЕЗА (1882–1912)
>>> Преузмите чланак (.pdf)
DOI: 10.34298/9788677431488211
УДК: 327(497.11:497):94(497.11)“1882/1912“
стр. 211–218
језик: српски
Апстракт:
Рад представља преглед процеса кроз који је српска дипломатија прошла у намери да уз сарадњу са суседима, у првом реду с Бугарском, Црном Гором и Грчком, оствари дуго очекиване интересе у смислу ослобођења Старе Србије. С обзиром на то да је Берлинским конгресом била онемогућена било каква даља ослободилачка акција Кнежевине Србије према Босни и Херцеговини, надаље се наступало у границама могућег. Примарни задатак српске спољне политике усмерен је тако ка јужним областима. Будући да и Србија и њени суседи појединачно још нису имали снаге за реализацију својих интереса на рачун Османског царства, без обзира на озбиљну кризу у коме се оно налазило, потреба за заједничким наступањем је све више добијала на значају. Иако се врло брзо јасно осетило да су препреке у том смислу биле бројне и тешко савладиве, начело Балкан балканским народима, формулисано за времена кнеза Михаила Обреновића, по свему судећи се ипак није могло реализовати без шире политичке сарадње. Оваква замашна акција привлачила је пажњу бројних заинтересованих страна. Осим чланица будућег савеза из 1912. године, за даљи расплет догађаја интересовало се најпре Османско царство, ка коме је оштрица суседа и била уперена, али и велике силе, у првом реду Аустроугарска и Русија. Због свега не чуди да је било потребно чак три деценије интензивног спољнополитичког рада препуног озбиљних искушења, да би се од времена проглашења Србије за краљевину дошло до основа за стварање војно-политичког савеза са суседима, који је резултирао успешним ослобођењем простора тзв. Европске Турске а с њим и ослобођењем Старе Србије.
Кључне речи: Краљевина Србија, спољна политика, Стара Србија, Балкански савез, Османско царство.
DOI: 10.34298/9788677431488211
UDC: 327(497.11:497):94(497.11)“1882/1912“
pp. 211–218
language: serbian
Saša Stanojević, Dalibor Elezović
FOREIGN POLICY OF SERBIA TOWARDS NEIGHBOURING COUNTRIES FROM THE RESTORATION OF THE KINGDOM TO THE CREATION OF THE BALKAN UNION (1882–1912)
Summary
The paper examines the process Serbian diplomacy went through in order to achieve the long-awaited interests in terms of the liberation of Old Serbia through cooperation with its neighbours, primarily Bulgaria, Montenegro and Greece. Given that the Berlin Congress prevented any further liberation action of the Principality of Serbia towards Bosnia and Herzegovina, further action was taken within the limits of what was possible. The primary task of Serbian foreign policy was directed towards the southern regions. Since both Serbia and its neighbours individually still did not have the strength to realise their interests at the expense of the Ottoman Empire, regardless of the serious crisis in which it found itself, the need for joint action gained more and more importance. Although it quickly became clear that the obstacles in this sense were numerous and difficult to overcome, the principle of the Balkans to the Balkan peoples, formulated during the time of Prince Mihailo Obrenović, apparently could not be realised without wider political cooperation. Such a sweeping action naturally attracted the attention of numerous interested parties. Apart from the members of the future alliance from 1912, the Ottoman Empire was first of all interested in the further unfolding of events, as were the Great Powers, primarily Austria-Hungary and Russia. Because of all this, it is not surprising that it took as many as three decades of intensive foreign policy work, full of serious trials, in order to reach the basis for the creation of a military-political alliance with its neighbours, which resulted in the successful liberation of the so-called European Turkey and, with it, the liberation of Old Serbia.
Keywords: Kingdom of Serbia, foreign policy, Old Serbia, Balkan Alliance, Ottoman Empire.
Drag & Drop Website Builder