>>> Преузмите чланак (.pdf)

DOI: 10.34298/ZR9788677431549.C033

УДК: 72.012.6:7.045](497.11 Belgrade)”18/20”

стр. 33–58

језик: енглески

Ирена Цвијановић

АНТИЧКИ МОТИВИ И СИМБОЛИ НА ФАСАДАМА САВРЕМЕНОГ БЕОГРАДА

Резиме

Београд се развијао на античкој традицији будући да је прва урбана агломерација на његовом тлу био град Сингидунум, с римским храмовима и скулптурама. Оснивање градова на мрежи римских путева омогућило је њихово укључивање у привредни живот Царства, као и стварање јединствене културе у већем делу Европе и Средоземља. У касној антици нестају представе римских божанстава, а паганска светилишта бивају замењена хришћанским култним објектима изграђеним у новим четвртима града. У раном хришћанству наглашавају се духовне вредности, а занемарују се материјални облици тела, те се користе симболи, а људске фигуре се углавном приказују у одећи која подсећа на римску тогу. Током османске владавине, Београд је доживео потпуну трансформацију, тј. постао је оријентални град са свим обележјима ислама, који је у потпуности прожео свакодневни живот верника. Муслимани сматрају Алаха чистим духом који се не може представити људским карактеристикама. То је довело до забране приказивања божанстава и живих бића, те су слике природе и скулптуре замењене декоративном уметношћу, биљним мотивима и геометријским арабескама, као и уметношћу украсних слова, којима се исписују цитати из Курана. Средином 18. века буди се интересовање за антику и рађа се покрет неокласицизма, као основ за стварање универзалног, међународног уметничког израза. Након избијања Француске буржоаске револуције 1789. године, појавиле су се нове идеје у вези са формирањем идентитета модерних европских држава. Француска револуција се разликује од других револуција по својим универзалним захтевима и по томе што је намењена целом човечанству. Деветнаести век је био период борбе за људска права и стварања грађанског друштва, у коме су сва деца стекла право на образовање, што им је омогућило да промене свој друштвени статус и учествују у јавном и културном животу. Стварање студентске елите довело је до развоја грађанске класе и јачања националне свести. Нови слој грађанског друштва тражио је упориште у класичним, античким моделима. Кнез Милош Обреновић почео је да шаље младиће на школовање у ино странство још тридесетих година 19. века, а образовање женске деце предвиђено је законом десет година касније. Генерације наших студената школованих на европским универзитетима донеле су неокласицизам у српску архитектуру. Олимпски богови поново су сишли на кровове и фасаде Београда четрдесетих година 19. века. Иако су иконографија и атрибути божанстава остали исти као у антици, у доба неокласицизма добиће нову улогу и посматрачима ће преносити другачију поруку. Од древних божанстава очекивало се да донесу напредак и успех у различитим сферама живота. Антички мотиви на фасадама коришћени су због својих ванвременских идеја које одражавају тежње заједнице или појединца, и имају симболичко у већој мери него естетско значење. На београдским фасадама из доба неокласицизма најзаступљенија је скулптура Меркура. Атланти на крову који држе земаљску куглу често су представљени на фасадама. Меркур понекад седи на земаљској кугли. Прве грађевине са античким мотивима настале су у Београду средином 19. века: Капетан Мишино здање, Стари краљевски двор и данашња зграда Амбасаде Турске. Слободни зидар Миша Анастасијевић био је један од најбогатијих људи у Београду свог времена и поклонио је ту зграду својој отаџбини у образовне сврхе. Фасада је украшена скулптурама „Аполон са лиром“ и „Минерва са копљем и штитом“. Аполонова скулптура била је прва која је постављена на београдску фасаду, а потом и скулптура Минерве исте 1863. године. Период између два светска рата карактерише најмасовнија употреба архитектонске пластике, интензиван развој престонице, где су изграђени бројни богато украшени јавни и приватни објекти, чији су власници истицали своју слободнозидарску припадност. Масивне, монументалне грађевине са античком фасадном декорацијом подигнуте у Београду између 1923. и 1928. сведоче о економској моћи Краљевине СХС, као и о умећу тадашњих архитеката и вајара. У том периоду подигнуто је осам јавних објеката: Палата Српске академије наука и уметности (САНУ), Архив Србије, Стари генералштаб или Камена палата или Баумгартенова палата, Јадранскоподунавска банка, палата Југословенске банке, зграда Министарства саобраћаја у Београду, Палата Министарства финансија Краљевине Југославије – данашња зграда Владе Републике Србије и Дом Народне скупштине Републике Србије. Међу њима, четири зграде завршене су у Краљевини Југославији, а неке су накнадно преуређене или накнадно украшене изнутра. У репрезентативним јавним зградама из овог периода и данас се налазе главне државне институције. 

Ирена Цвиянович

АНТИЧНЫЕ МОТИВЫ И СИМВОЛЫ НА ФАСАДАХ СОВРЕМЕННОГО БЕЛГРАДА

Резюме

Белград развивался в античной традиции, начиная с того, что первая городская агломерация на его территории был город Сингидунум с римскими храмами и скульптурами. Создание городов на сети римских дорог позволило их включение в хозяйственную жизнь царства, а также создание уникальной культуры в большей части Европы и Средиземноморья. В поздней античности исчезли представления о римских божествах, а языческие святилища были заменены христианскими культовыми объектами, построенными в новых кварталах города. В раннем христианстве акцент делался на духовные ценности, а пренебрегались материальные формы тела, поэтому использовались символы, а человеческие фигуры в основном изображались в одежде, напоминающей римскую тогу. Во времена османского владычества Белград претерпел полное преобразование, ставши ориентальным городом со всеми особенностями ислама, который полностью пронзал повседневную жизнь верующих. Мусульмане считают Аллаха чистым духом, который нельзя изобразить человеческими kарактеристиками. Это привело к запрету изображения божеств и живых существ, и изображения природы и скульптуры были заменены декоративным искусством, растительными мотивами и геометрическими арабесками, а также искусством украшательных букв, которыми пишутся цитаты из Корана. В середине XVIII века возник интерес к античности, родившись движение неоклассицизма, как основа для создания универсального, международного художественного выражения. После французской буржуазной революции в 1789 году появились новые идеи относительно формирования идентичности современных европейских государств. Французская революция отличается от других своими универсальными требованиями и тем, что она адресована всему человечеству. Девятнадцатый век был периодом борьбы за права человека и создания гражданского общества, в котором все дети приобрели право на образование, что позволило им изменить свой социальный статус и участвовать в общественной и культурной жизни. Создание студенческой элиты привело к развитию гражданского класса и укреплению национального самосознания. Новый слой гражданского общества искал опору в классических, античных образцах. Князь Милош Обренович начал отправлять молодых людей на обучение за границу уже в 1830х годах, а образование женского населения было предусмотрено законом через десять лет. Поколения наших студентов, обучавшихся в европейских университетах, принесли неоклассицизм в сербскую архитектуру. Олимпийские боги снова стали воплощаться на кровлях и фасадах Белграда в 1840е годы. Хотя иконография и атрибуты божеств остались теми же, что и в античности, в эпоху неоклассицизма они приобрели новую роль и передавали другое послание. От древних божеств ожидалось приносить прогресс и успех в различных сферах жизни. Античные мотивы на фасадах использовались изза своих вечных идей, отражающих стремления общества или отдельных лиц, и имели большее символическое, а не эстетическое значение. На белградских фасадах периода неоклассицизма наиболее распространена скульптура Меркурия. Атланты на крыше, держащие земной шар, часто изображены на фасадах. Иногда Меркурий сидит на земном шаре. Первые здания с античными мотивами возникли в Белграде в середине XIX века: здание капитана Миши Анастасиевича, Старый королевский двор и нынешное здание Посольства Турции. Свободный каменщик Миша Анастасиевич был одним из самых богатых людей в Белграде своего времени и подарил это здание своей родине в образовательных целях. Фасад была украшена скульптурами “Аполлон с лирой” и “Минерва с копьем и щитом”. Скульптура Аполлона была первой, установленной на белградской фасаде, а затем также скульптура Минервы в том же 1863 году. Период между двумя мировыми войнами характеризовался наиболее массовым использованием архитектурной пластики, интенсивным развитием столицы, где было построено множество богато украшенных общественных и частных зданий, чьи владельцы подчеркивали свою принадлежность к свободному каменщичеству. Массивные, монументальные здания с античной фасадной декорацией, возводившиеся в Белграде между 1923 и 1928 годами, свидетельствуют о экономической мощи Королевства СХС, а также о мастерстве тогдашних архитекторов и скульпторов. В этот период было построено восемь общественных зданий: Дворец Сербской академии наук и искусств (САНУ), Архив Сербии, Старый Генштаб или Каменный дворец или дворец Баумгартена, АдриатикоДунайский банк, дворец Югославского банка, здание Министерства транспорта, Дворец Министерства финансов Королевства Югославии современное здание Правительства Республики Сербии, и Дом Народного собрания Республики Сербии. Из них четыре здания были завершены в Королевстве Югославии, а некоторые были позднее переделаны или дополнительно украшены внутри. В репрезентативных общественных зданиях этого периода и по сей день находятся главные государственные институты.