>>> Преузмите чланак (.pdf)
DOI: 10.34298/ZR9788677431549.G167
УДК: 364.4053.2(47)”194”
стр. 167–182
језик: енглески
Елена Д. Гордина
СИРОТИШТА КАО СРЕДСТВО СУЗБИЈАЊА ДЕЧИЈЕГ БЕСКУЋНИШТВА У ГРАДУ ГОРКИ СРЕДИНОМ И У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 40ТИХ ГОДИНА 20. ВЕКА
Резиме
Организација рада дечјих домова у Горковској области средином и у другој половини 1940их година била је условљена стварно критичном ситуацијом у земљи због деце без надзора и родитељске бриге. Дечији домови били су пред великим изазовима, пре свега финансијског и кадровског карактера, али су постали, и поред свих недостатака дечјег дома и живота у њему, једини могући начин брзог решавања проблема. Брз раст броја дечјих домова и деце у њима пратило је тражење нових извора финансирања тих институција, развој система патроната над њима од стране колхоза, предузећа и организација, што је омогућило да се десетинама хиљада деце током тешких ратних и поратних година обезбеди храна, минимално неопходни предмети за живот и кров над главом, организовање процеса бриге о деци, њиховог образовања, васпитања, професионалне оријентације и припреме за рад и запошљавање, организовање борбе против појава дечјег криминалитета и девијантног понашања. Средином 1950их година, стање се постепено побољшавало: земља се опорављала, „деца рата“ су одраставала и почела да раде и запошљавају се, обезбеђујући себи сопствена средства за живот.
Елена Д. Гордина
ДЕТСКИЕ ДОМА КАК СРЕДСТВО БОРЬБЫ С БЕСПРИЗОРНОСТЬЮ ДЕТЕЙ В ГОРОДЕ ГОРЬКИЙ ПОСЛЕ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ (1945 – 1950)
Резюме
Mожно отметить, что организация деятельности детских домов в Горьковской области в середине – второй половине 1940х годов была продиктована сложившейся в стране без преувеличения критической ситуацией с детской беспризорностью и безнадзорностью. Эта работа была сопряжена с большими трудностями, прежде всего, материального и кадрового характера, но стала, при всех несовершенствах детдомовской жизни и быта, единственно возможным способом достаточно быстрого решения проблемы. Стремительное возрастание количества детских домов и контингента детей в них сопрово ждалось изыскиванием новых источников финансирования учреждений, развитием системы шефства над ними колхозов, предприятий и организаций, что позволило обеспечивать десятки тысяч детей на протяжении тяжелых военных и послевоенных лет пропитанием, минимально необходимыми для жизни предметами обихода и кровом над головой, организовывать процесс ухода за ребятами, их обучения, воспитания, профориентации и трудоустройства, бороться с проявлениями детской преступности и девиантного поведения. К середине 1950х годов положение постепенно улучшалось: страна восстанавливалась, «дети войны» подрастали и начинали трудовую жизнь, обеспечивая себя самостоятельно.
