Даниел Баги
ИЗМЕЂУ СТВАРНОСТИ И ФИКЦИЈЕ: ОПСАДА БЕОГРАДА 1071. ГОДИНЕ У ХРОНИЧАРСКОЈ КОМПОЗИЦИЈИ ИЗ 14. ВЕКА
Резиме
Угарска хроничарска композиција из времена династије Анжујаца сачувана је у виду две текстуалне групе или „породице“, познате као Будимска хроника (Chronicon Budense) и Бечка илустрована хроника (Chronicon Pictum Vindobonense), које су настајале у периоду од 11. до 14. века. Ова компилација, између осталог, садржи извештаје о династичким сукобима унутар династије Арпадоваца током 11. века. Ови делови су по свој прилици настали на прелазу између 11. и 12. века, с тим што није искључено да је током времена текст претрпео одређене измене. Посебну пажњу завређује опширан опис опсаде и освајања византијског Београда 1071. од стране угарског краља Соломона (1063–1074) и његових сродника Гезе (I) и Ладислава (I). Анализи овог одломка може се приступити из два различита угла. Прво, текст треба посматрати кроз литерарне елементе карактеристичне за приказ ратовања у историографији 12. века, који се јасно манифестују у самом наративу. Са друге стране, овај одломак се може тумачити из угла јавне комуникације међу актерима, што је представљено кроз однос краља Соломона и његових сродника. Такав приступ открива идеолошку позадину наратива која се огледа у негативној представи краља Соломона. Према томе, разложно је претпоставити да је текст настао с циљем дискредитовања Соломоновог владарског ауторитета, чиме се пред читалачком публиком наглашавају врлине, а самим тим и легитимитет династичког огранка краља Беле I.
Bagi Dániel
VALÓSÁG ÉS FIKCIÓ KÖZÖTT: BELGRÁD OSTROMA 1071-BEN A 14. SZÁZADI KRÓNIKÁK SZERINT
Rezümé
Az Anjou-korból származó magyar krónikák összességét két szöveg együttese alkotja, a Budai krónika (Chronicon Budense) és a Bécsi Képes Krónika (Chronicon Pictum Vindobonense), melyek keletkezése a 11. és a 14. század közötti időszakra tehető. Ez a gyűjtemény többek között a 11. századi Árpádházi dinasztikus harcokról szóló beszámolókat is tartalmazza. Ezek a szövegek a 11. és a 12. század közötti századforulón keletkeztek, azzal, hogy az elmúlt évszázadok során történtek bennük változások. Különösen figyelemre méltó a bizánci Belgrád 1071-es ostroma és eleste, amikor Salamon magyar király (1063-1074) és unokatestvérei, I. Géza és I. László elfoglalták a várost. A krónikák ezen részének elemzése két különböző szempontból is megközelíthető. Először is a szöveget a 12. századi történetírás hadviselésábrázolására jellemző irodalmi elemeken keresztül kell szemlélni, amelyek egyértelműen megnyilvánulnak magában az elbeszélésben. Másrészt ez a szövegrész értelmezhető a szereplők közötti nyilvános kommunikáció szemszögéből is, amely Salamon király és rokonai kapcsolatán keresztül jelenik meg. Ez a megközelítés feltárja az elbeszélés ideológiai hátterét, amely Salamon király negatív ábrázolásában is megmutatkozik. Ezért joggal feltételezhető, hogy a szöveg azzal a céllal készült, hogy megkérdőjelezze Salamon uralkodó tekintélyét, ezzel is kiemelve az I. Béla király által képviselt dinasztikus ág erényeit és egyúttal legitimitását is.
