Борис Стојковски
СРБИ У СРЕДЊОВЕКОВНИМ УГАРСКИМ ХРОНИКАМА
Резиме
Хронике представљају један од најзначајнијих наративних извора за угарски средњи век. Осим за саму Угарску, оне су значајан извор и за многе земље и народе са којима су Угри били у контакту, па тако и за Србе. Помени Срба, као и Србије и Босне, нису чести у угарским средњовековним хроникама.
За историју Србије значајна је Бечка илустрована хроника, посебно у контексту угарско-српских односа у 12. веку. Пожунска хроника, пак, једини је угарски извор који спомиње брак краља Драгутина са угарском принцезом Кателином. О краљу Драгутину и његовим напорима да свог сина ожени ћерком ердељског војводе Ладислава Кана сведоче још неке хронике.
За историју друге средњовековне српске државе Босне хроника Јована Туроција даје неколико занимљивих опсервација о угарским походима на Босну. И једна фрањевачка хроника је занимљив извор за црквену организацију средњовековне Босне.
Boris Stojkovski
SZERBEK A KÖZÉPKORI MAGYAR KRÓNIKÁKBAN
Rezümé
A magyar krónikák az egyik legjelentősebb narratív forrásnak számítanak a magyar középkor vonatkozásában, nemcsak a Magyar Királyságra nézve, hanem mindazon környező országok és népek számára, amelyekkel a magyarok kapcsolatban voltak, s ide tartozik a szerbség is. Ugyanakkor a szerbeket, csakúgy mint Szerbiát és Boszniát, a középkori magyar krónikák nem említik túl gyakran.
Szerbia történelme szempontjából fontos a Bécsi kódex, különösen a magyar-szerb viszonyok vonatkozásában a 12. században. A Pozsonyi krónika pedig az egyetlen forrás, amely említi Dragutin király és Árpádházi Katalin magyar hercegnő házasságát. Továbbá még néhány krónika említést tesz Dragutin királyról és abbéli erőfeszítéseiről, hogy fiát összeházasítsa Kán László erdélyi vajda lányával.
A Thuróczy-krónika tartalmaz még a második középkori szerb állam történelmére vonatkozó adatokat, illetve érdekes megfigyeléseket a magyarok boszniai hadjáratairól. Emellett egy ferences krónika is érdekes forrás a középkori Bosznia egyházi berendezkedése vonatkozásában.
