Марија Андрић
„У СКЛАДУ С ДОБРИМ И ИСКРЕНИМ ПРИЈАТЕЉСТВОМ КОЈЕ НЕГУЈЕМО”:
ВЕНЕЦИЈАНСКО-ОСМАНСКИ ПРЕГОВОРИ ПОВОДОМ ПЉАЧКЕ КАРАВАНА ИЗ 1611. ГОДИНЕ
Резиме
Један караван којим су путовали муслимански, јеврејски и хришћански трговци пошао је 1611. године из Истанбула за Сплит, носећи разноврсну робу и новац. Када је караван био надомак Клиса, донета је одлука да се направи пауза како би се путници одморили. Иако су неки упозоравали да одабрана локација није безбедна, пошто је у близини била шума, умор је натерао већину да занемаре забринутост неколицине и остану како би преспавали. У ноћним часовима, док су били окупљени око ватре, изненада су чули пуцње аркебуза, а један хитац је погодио коња и натерао трговце да се дају у бег. У том метежу, устрељен је био и муслимански трговац хаџи Ахмед (Agi Amet mercante Turco), који се у том тренутку одмарао наслоњен на једну балу (ит. balla, паковање, свежањ). Премда рањен, покушао је да умакне нападачима, који су га, пак, сустигли и усмртили једним хицем у главу, а остали трговци пронашли су његово тело након одласка агресора.
Упркос несрећном догађају, караван је наставио свој пут ка одредишту. Османски извори бележе да је „човек задужен за караван“ успео да спасе неколико покојникових ствари, које су превезене до сплитске скеле. Ипак, вест о убиству османског трговца и пљачки робе донела је неколико проблема с којима су се морали суочити најпре представници венецијанске власти у Сплиту, а затим и османски функционери.
Муслимански трговац хаџи Ахмед, који је убијен, дошао је из Анкаре и кренуо је ка Венецији 1611. године са својим братом Мехмедом. Носио је своју робу, коју је вероватно намеравао да прода на тржишту у Венецији, али и капитал других трговаца. Осим тога што је преносио тканине и новац за поједине млетачке трговце, важно је напоменути да је то чинио као посредник у име хришћанских трговаца из Сарајева. Будући да је био укључен у комисиону трговину, није изненађујуће што је међу његовим стварима пронађен и свежањ писама за неколико трговаца.
Сву робу, имовину трговца и преостали новац након пљачке, који су стигли у Сплит, забележио је Марин Мудацо, венецијански ректор у Сплиту (ит. conte e capitano), који је био одговоран за њихово чување док се не добију даље упутства из Венеције. Оно што је остало од имовине трговца и капитала представљало је његову заоставштину. Да би преузео братовљеву имовину, Мехмед је отишао у Истанбул да прибави потребне документе. У османској престоници, породица убијеног трговца пријавила је случај властима, које су издале неколико потврда како би се, у складу са устаљеним обичајима, могла извршити реституција наследства.
Још један проблем настао је у вези са робом млетачких трговаца, чији је део био украден, док је други део запленио локални званичник – војвода Дувна. У оба случаја био је укључен беглербег Босне. О томе сведочи преписка коју је венецијански ректор у Сплиту водио са њим у циљу решавања случаја на корист обе стране. Различите надлежности, интереси и нејасне намере појединих званичника утицали су на одлагање читаве процедуре. Сложеност ситуације довела је до укључивања султана, који је издао два указа о том питању. Последњи проблем, настао услед пљачке, самостално је решио венецијански ректор у Сплиту, а тицао се царинских дажбина.
У сваком случају, сви аспекти пљачке каравана из 1611. године могли су значајно да одложе или потпуно обуставе рад сплитске скеле. Стога су дипломатски напори обе стране показали једнозначну тежњу за очувањем добрих млетачко-османских односа и трговачких веза.
