HOMAGE TO 
ACADEMICIAN DESANKA KOVAČEVIĆ KOJIĆ
Trade, Mining, Settlements, and Politics in Medieval and Early Modern South-Eastern Europe

Mobirise Website Builder

Nenad Fejić

HISTORY VERSUS MYTH: NARRATIVE AND DOCUMENTARY SOURCES

ON THE ATTITUDE OF THE RAGUSANS TOWARDS THE NEMANJIĆ RULERS

>>> download article (.pdf)


DOI: 10.34298/ZR9788677431600.F055
UDC: 327(497.5:497.11)“11/13“:930.1
pp. 55–82
language: english

Abstract:
In the mirror of the Ragusan chronography, Serbian sovereigns, with the exception of Stefan Dušan, are portrayed as figures lacking benevolence towards Dubrovnik. This biased approach in the Ragusan narrative sources regarding Serbian rulers prompted the author to turn to documentary sources, both Serbian and Ragusan, which relate to topics addressed in narrative sources. Indeed, when Ragusan chroniclers discuss the political and military aspects of the relations between Dubrovnik and Serbia, they draw extensively from documentary sources. However, these documentary sources often lean towards economic rationality and the pursuit of mutual benefits rather than towards a state of perpetual conflict driven by the irrationality of Serbian sovereigns. This raises the question of the gap in the interpretation of documentary sources by the chroniclers. The article’s author seeks the causes of this gap in the more than two centuries separating the events described from the time of their recording in the chronography. These two centuries witnessed the emergence of new frameworks for historical discourse, influenced by the literary works of the Ragusan Baroque, the spirit of Counter-Reformation, and the communal patriotism fuelled by the pervasive Ottoman and Venetian threat. By incorporating these new frameworks into their narratives, Ragusan chroniclers and historians constructed a new interpretative grid, in which objective discourse gave way to a mythical interpretation of the relationships between Dubrovnik and the medieval Serbian state. According to this framework, the relationship is reduced to the daily resilience of the Ragusan authorities, who are exposed to the arbitrary and unpredictable nature of the Serbian sovereigns from the Nemanjić dynasty.

Keywords:
Serbia, Dubrovnik, Ragusans, Nemanjić dynasty, chroniclers, documentary sources, narrative sources, history, myth.

Ненад Фејић

ОД ИСТОРИЈЕ ДО МИТА: ДОКУМЕНТАРНИ И НАРАТИВНИ ИЗВОРИ О ОДНОСУ ДУБРОВНИКА ПРЕМА СРПСКИМ ВЛАДАРИМА ИЗ ДИНАСТИЈЕ НЕМАЊИЋА

Резиме

У огледалу локалних хроничара и историчара, односи Дубровника са Србијом у раздобљу великих жупана, краљева и царева из династије Немањића били су опредељени готово искључиво расположењима владарâ. Српски владари су у дубровачкој хронографији и историографији приказивани као нагле, непредвидљиве и, са изузетком Стефана Душана, Дубровнику ненаклоњене личности. Овако једностран и једноставан приступ навео је аутора да упореди вести о ставовима и поступцима српских владарâ из дубровачких наративних извора са вестима о њиховим ставовима и поступцима из дубровачких и српских документарних извора. Пажња је посвећена изводима из дубровачких Анонимних анала и Анала Николе Рањине, Краљевства Словена Мавра Орбина, Обимног извода из дубровачких анала Јакова Лукаревића и Дубровачке хронике Јунија Рестића, у којима се помињу ставови и поступци српских владара из династије Немањића према Дубровнику током скоро два столећа. Приказујући дипломатску и војну историју дубровачко-српских односа, посебно ратова, поменути аутори се често ослањају на старије документарне изворе настале у дубровачкој и српској средини, које углавном добро познају. Зато се природно поставља питање зашто у дубровачким наративним изворима долази до отклона, односно зашто се поступци владара тумаче више њиховим тренутним стањима и расположењима, него разлозима узајамних интересâ на које ипак јасно указују савремени документарни извори, посебно повеље српских владара Дубровнику. Аутор овог рада тумачи поменути отклон распоном од више од два столећа колико је протекло од времена о којем су хроничари писали до времена у којем су живели и стварали. У том раздобљу настајале су и јачале нове матрице историјског дискурса, под утицајем књижевних узора дубровачког барока, борбене пост-тридентске контрареформације и комуналног патриотизма, у околностима у којима се Дубровник суочавао са османском плимом и сталном млетачком опасношћу. Полазећи од документарних извора, дубровачки хроничари су се од њих постепено удаљавали и градили један нови дискурс у коме је објективност уступала место својеврсној митској интерпретацији односâ између града и средњовековне српске државе. У тој интерпретацији, односи су почивали на жилавом и борбеном отпору дубровачке комуне наглости и непредвидљивости српских владара.

Free AI Website Builder