Прокуратори Светог Марка представљају древну и угледну установу Млетачке републике, која је настала ради испомоћи дужду при администрирању Базиликом Св. Марка, а касније проширила своју делатност на руковођење ризницом и приходима наведене цркве, али и на старање о сирочади, слабоумнима и тестаментарним завештањима млетачких грађана, посебно оних који нису имали наследнике или опуномоћенике-извршитеље. У процесу старања о легатима, у руке Прокуратора Светог Марка долазиле су бројне, често комплетне, документарне заоставштине појединаца од којих је касније саздан истоимени архивски фонд који се сада чува у Државном архиву у Венецији. Међу више десетина хиљада докумената који се чувају у оквиру серије Commissarie овог фонда, углавном су сачувани приватно-правни, нотарски документи (разни уговори, тестаменти, овлашћења, задужнице), а знатно ређе даровнице или исправе настале радом органа власти. Слични документи се могу пронаћи и у фонду нотарских исправа (Notarili), али ретко као органска целина какву нуде комплетне документарне заоставштине. Због тренутне слабе искоришћености овог фонда за историју источне обале Јадрана и, уопште, јужнословенских народа, овај рад има за циљ да прикаже могућности које пружа истраживање исправа које се чувају у серијама Прокуратора Светог Марка. У те се сврхе, као врста репрезентативног узорка, објављује шест нотарских исправа – уговор о служењу Доминика, сина Иване из Склавоније, код Блажа (Бјађа) Семитекола у Задру (1280), додељивање млинског канала и млиништа у Скрадину Гргуру, коњичком заповеднику из Шибеника (1357), тестамент поштованог витеза Луке Кожичића из Шибеника (1422), пресуда у корист Агнесине, удовице поменутог Луке Кожичића (1431), пуномоћје властелина Дионизију Јустинијану издато брату Орсату у Шибенику (1444) и тестамент Мадалене (Мадалуче), супруге сплитског кастелана Антонија Доната (1469). Поред уводне студије, рад садржи регесте и комплетне текстове докумената.