<<<< Зборници радова Историјског института Београд

HOMAGE TO 
ACADEMICIAN DESANKA KOVAČEVIĆ KOJIĆ
Trade, Mining, Settlements, and Politics in Medieval and Early Modern South-Eastern Europe

садржај / content
Mobirise Website Builder

Darja Mihelič

FOREIGNERS’ TRADE IN THE MEDIEVAL TOWNS OF NORTHWEST ISTRIA
AS REGULATED BY CITY STATUTES

>>> download article (.pdf)


DOI: 10.34298/ZR9788677431600.M111 
UDC: 339.1-051(450)“13/14“
pp. 111–127
language: english

Abstract:
Charcoal (drveni ugalj, ćumur) is a product that was as necessary as wood itself for all processes related to the use of fire, and its use is particularly emphasised in metallurgy due to its specific needs, all the way up to more recent times. However, despite this, the topic of charcoal production has remained on the margins of medieval historiography. Therefore, in this paper, we have attempted to examine this issue in more detail within the territory of medieval Serbia, both based on existing sources and through a comparative approach, from the perspective of medieval Europe, with a particular focus on the regions of medieval Czechia due to the fact that both states had not only highly developed metallurgical and mining centers, such as Kutná Hora or Novo Brdo, but also that their mining legislation, which is interconnected, addresses the issue of charcoal supply.

Keywords: charcoal, ćumur, Middle Ages, Europe, Czechia, Serbia.

Дарја МИХЕЛИЧ

ТРГОВИНА СТРАНАЦА У СРЕДЊОВЕКОВНИМ ГРАДОВИМА СЕВЕРОЗАПАДНЕ ИСТРЕ ПРЕМА ГРАДСКИМ СТАТУТИМА

Резиме

Од краја 12. века у медитеранским градовима формирају се статути као правни акти градске аутономије. Својим одредбама задирали су у област градске управе, привреде, јавног живота и поретка, кривичног права, породичног права итд. Статуте су имали и градови Трст, Муђa, Копар, Изола и Пиран. Многе одредбе њихових статута тичу се странаца. Ови се у статутима помињу у разним контекстима – ако се осврнемо на већинy њих, можемо стећи детаљан увид у све аспекте живота у граду. У односу на странце – недомаће, градови су били неповерљиви како у погледу могуће физичке опасности коју они представљају, тако и у погледу економскe конкуренцијe. Међутим, градови странце не би унапред потпуно одбацили, већ би их, у складу са сопственим интересима, прихватали у своју средину, додељујући им статус (нових) досељеника или варошана.
У економском смислу, градови су штитили своје интересе; прихватали су странце када би се они прикладно уклопили у њихову економску политику, а одбацивали их онда када су представљали неповољну конкуренцију. Трговина је била доминантна привредна грана у градовима – у њу су били укључени странци, а статути су јој посвећивали велику пажњу. Градови су на протекционистички начин штитили и контролисали сопствену производњу елитних култура вина, уља и соли, које су намењивали извозу и спречавали њихов увоз, али су, с друге стране, раширених руку прихватали увоз хране и других добара, којих је у градовима недостајало. У том смислу, ограничавали су или подржавали делатност страних трговаца.
Приликом проучавања статута, међутим, мора се узети у обзир да се ради о нормативним актима. За конкретан приказ слике о пословању странаца у одређеном граду било би прикладно ослонити се на богато сачувану архивску грађу која је настала током свакодневног пословања и живота у градовима. Такав вид детаљног истраживања обогатио би, конкретизовао и прецизирао изнети опис, пружио увид у поједине трговачке гране и пословање, а омогућио би и упоредна проучавања разлика између различитих градова током истог периода и унутар појединих насеља у дужем временском периоду.

‌

AI Website Software