На темељу објављене и необјављене архивске грађе и релевантне литературе, у раду су приказани насеља и становништво Врсиња, које је припадало Требињској области у XIV и XV веку. Током тог периода, Врсиње је насељавало сточарско становништво из племена Зупци, по коме је Врсиње променило назив у Зупци. Тај средњовековни назив задржан је до данас. Зупци су смештени на југу Републике Српске, између Требиња, Корјенића, Кривошија, Крушевице и Конавла. Од 1377. године, Врсиње је припадало средњовековној краљевини Босни и било је под управом феудалних господара из властелинске породице Косача, све до пада под османску власт. У средњем веку, два значајна пута пролазила су кроз Врсиње – један је ишао од Новог, а други од Конавла, а оба су настављала ка Клобуку, односно Требињу и водила даље у унутрашњост. Врсињани су се превенствено бавили узгојем стоке, коју су најчешће продавали у Дубровнику и околини. За Врсињане је Конавле било од посебне важности будући да су два оружана сукоба избила око Конавала између Дубровника и племићких породица Павловића и Косача. Иако су имали релативно добре пословне односе са Дубровчанима, Врсињани су често нападали Конавле и дубровачко подручје. Упркос томе, млада популација из Врсиња често је одлазила на рад у Дубровник. Девојке су радиле као служавке, а момци су изучавали различите занатске вештине и служили мајсторима. Поједини су се трајно насељавали и заснивали породице у Дубровнику.