О привредним приликама у српским земљама до 12 века не зна се много. Кроз читав средњи век земљорадња је била привредна делатност којом се бавила већина становништва, а важну улогу играло је и сточарство које је представљало пратећу делатност свих земљорадника. Крупан преокрет у привреди средњовековне Србије настао је развојем рударства на које је пресудно утицао долазак немачких рудара Саса средином XIII века. Копају се руде сребра, олова, гвожђа, бакра и злата које се налазило ретко и у малим количинама. Од средине XIV века, услед смањења производње сребра у европским рудницима, почиње снажан успон српских рудника. Развој рударства доводи до јачања веза између унутрашњих и приморских градова и до снажнијег укључивања у трговину на Медитерану. Са успостављањем све живљих пословних веза између трговачких центара у Приморју и у унутрашњости, од средине XIII вијека поједини путни правци се устаљују и преузимају улогу трговачких путева. То су уствари били каравански путеви погодни за кретање товарних животиња и њихових пратилаца, али неподесни за кола. Трговачки саобраћај и градска насеља доживели су највећи успон у првим деценијама 15. века. Најјача привредна средишта постају рудници са интензивном рударском производњом. То је на првом месту Ново Брдо, затим Сребреница, Трепча и Рудник. Чак и места која нису имала сопствену рударску производњу израстају у веома напредна трговачка средишта уколико се у њима трговало племенитим металима. Напредак градова, као и њихово умножавање, утичу на читав развој српске државе оног времена. Први пад Деспотовине под турску власт 1439. године и догађаји који су потом уследили неповољно су се одразили на целокупну српску привреду. Због прилика на југу државе, читав привредни живот се постепено помера према северном и северозападном делу Деспотовине. У новим околностима Смедерево постаје веома значаjан трговачки центар. Његовом успону много је допринело управно средиште које је ту образовано, а изнад свега његов положај погодан за трговину на ширем подручју Србије, Угарске и Босне. Падом Смедерава у турске руке 1459. године насилно је прекинут, поред друштвеног и политичког, и изузетан привредни успон српске државе.