ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ – LIST OF REFERENCES

Архиви – Archives

Državni arhiv u Dubrovniku

–Lamenta de foris, XX

–Lettere di Levante, V, XIV, XV

Маgyar nemzeti levéltar országos levéltara, Budapest

–Diplomatikai fényképgyűjtemény

–Diplomatikai levéltar – Mohács Előtti Gyűjtemény

Atatürk Kitapliği, İstanbul

–Muallim Cevdet Yazmaları O 91

Başbakanlık Osmanlı Arşivi, İstanbul

–Tapu tahrir defterleri 16, 144, 171, 173, 187, 260, 316, 405, 743, 978

–Maliyeden Müdevver Defterler 1457

Tapu ve Kadastro Genel Müdürlüğü, Ankara. Kuyûd-i Kadime Arşivi

–Tapu tahrir defteri 94 (481/23)

Извори – Primary Sources

A nagymihályi és sztárai gróf Sztáray család oklevéltára, II, ed. Gy. Nagy, Budapest 1889.  A zichi és vásonkeői gróf Zichy-család idősb ágának okmánytára. Codex diplomaticus domus senioris comitum Zichy de Zich et Vasonkeo, VIII, IX, ed. E. Kammerer, Budapest 1895, 1899. 

Anjou–kori oklevéltár, I (1301–1305), II (1306–1310), ed. Gy. Kristó, Budapest–Szeged 1990,  1992. 

Anjou-kori oklevéltár, XX (1336), XXIII (1339), XXIV (1340), ed. F. Piti, Budapest–Szeged  2004, 1999, 2000. 

Anjou–kori oklevéltár, XXV (1341), XXXI (1347), ed. F. Sebők, Budapest–Szeged 2004, 2007.

Anjoukori okmánytár. Codex diplomaticus Hungaricus Andegavensis, I (1301–1321), IV (1340– 1346), ed. I. Nagy, Budapest 1878, 1884. 

Árpádkori új okmánytár. Codex diplomaticus Arpadianus continuatus, I (1001–1235), III (1261–1272), VI (890–1235), VII (1235–1260), XI, XII, ed. G. Wenzel, Pest 1860, 1862, 1867, 1969, 1873, 1874. 

Âşık Paşazâde, Osmanoğulları’nın Tarihi. Tevârîh-i Âl-i Osmân, hazırlayanlar Kemal Yavuz –  M.A. Yekta Saraç, İstanbul 20102. 

Âşık Paşazâde, Tevârîh-i Âl-i Osmân, neşredilen Âlî Bey, İstanbul 1332 [1914.]

Az Árpád-házi királyok okleveleinek kritikai jegyzéke. Regesta regum stirpis Arpadianae critico  diplomatica, I/1, I/3, II/2–3 (1272–1290), ed. I. Szentpétery, Budapest 1923, 1930, 1961. 

Barkan Ö. L., 894 (1488/1489) Yılı Cizyesinin Tahsilâtına Âit Muhasebe Bilânçoları, Belgeler  I/1 (1964) 1–117. 

Bonfini A., Rerum Hungaricarum decades, Lipsiae 1771.

Čelebi E., Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1973.

Črnčić I., Popa Dukljanina Lĕtopis po latinsku i toga nekoliko i još nešto po hrvatsku, Kraljevica  1874. 

De itineribus in Turciam libellus Felice Petantio cancellario Segniae autore, s. l. 1522. 

Diplomatički zbornik Kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije. Codex diplomaticus regni  Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, III, V, VIII, IX, X, XII, ed. T. Smičiklas, Zagreb 1905, 1907, 1910, 1911, 1912, 1914. 

Diplomatički zbornik Kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije. Codex diplomaticus regni  Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, XV, eds. T. Smičiklas – M. Kostrenčić, Zagreb 1934. 

Diplomatički zbornik Kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije. Codex diplomaticus regni  Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, XVI, eds. T. Smičiklas – M. Kostrenčić – J. Stipišić – M. Šamšalović, Zagreb 1976. 

Diplomatički zbornik Kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije. Codex diplomaticus regni  Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, XVIII, eds. T. Smičiklas – D. Rendić-Miočević etc., Zagreb 1990. 

Gesta regum Sсlavorum I–II, критичко издање и превод Д. Кунчер, коментар Т. Живковић,  Београд 2009. [Gesta regum Sсlavorum I–II, kritičko izdanje i prevod D. Kunčer, komentar Т. Živković, Beograd 2009] 

Engel J. C., Geschichte des ungarischen Reichs und seiner Nebenländer I, Halle 1797.

Eubel C., Provinciale ordinis fratrum minorum vetustissimun secundum codicem vaticanum No 1960, Firenze 1892. 

Evliya Çelebi Seyahatnâmesi, Topkapı Sarayı Bağdat 307 Yazmasının Transkripsiyonu – Dizini,  5. Kitap, Hazırlayanlar Y. Dağlı – S. A. Kahraman – İ. Sezgin, İstanbul 2001. 

Evliya Çelebi Seyahatnâmesi, Topkapı Sarayı Kütüphanesi Revan 1457 Numaralı Yazmanın  Transkripsiyonu – Dizini, 6. Kitap, Hazırlayanlar S. A. Kahraman – Y. Dağlı, İstanbul 2002. 

Fejér G., Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, IV/3, VII/4, VII/5, XI, Budae  1829, 1837, 1841, 1844. 

Hajnal I., Kivonatok Hunyadi János kormányzói okleveleiből, Levéltári Közlemények 1 (1923)  98–125. 

Hazai oklevéltár 1234–1536, eds. I. Nagy, F. Deák, Gy. Nagy, Budapest 1879.

Hazai okmánytár. Codex diplomaticus patrius, VII, ed. A. Ipolyi, I. Nagy, D. Véghely, Budapest  1880. 

Hazai okmánytár. Codex diplomaticus patrius, VIII, ed. I. Nagy, Budapest 1891.

Handžić A., Dva prva popisa zvorničkog sandžaka (iz 1519. i 1533. godine), Sarajevo 1986.

İstanbul’un Fethınden Önce Yazılmış Tarihi Takvimler, yay. O. Turan, Ankara 1984.

Kitâb-ı Cihan-Nüma. Neşrî Tarihi, II, yayınlayanlar F. R. Unat – M. Köymen, Ankara 1957.

Ljetopis Popa Dukljanina. Latinski tekst sa hrvatskim prijevodom i „Hrvatska kronika“, prir. V.

Mošin – S. Mencinger – V. Štefanić, Zagreb 1950.

Martino Segono di Novo Brdo vescovo di Dulcigno. Un umanista serbo-dalmata del tardo Quattrocento.  Vita e opere, ed. A. Pertusi, Roma 1981. 

Matković P., Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka, Rad JAZU 49 (1879) 103–164.

Mc Gowan B., Sirem Sancaği Mufassal Tahrir Defteri, Ankara 1983.

Oklevelek Temesvármegye és Temesvárváros történetéhez I (1183–1430), ed. T. Ortvay – F.  Pesty, Pozsony 1896. 

Oruç Beğ Tarihi (Giriş, Metin, Kronoloji, Dizin, Tıpkıbasim), hazırlayan N. Öztürk, İstanbul  2008. 

Osmanlı Tarihine Ait Takvimler, I, haz. N. Ç. Atsız, İstanbul 1961.

Pavlikianov C., The Medieval Slavic Archives of the Athonite Monastery od Kastamonitou, Cyrillomethodianum 20 (2015) 153–216. 

Pesty F., Krassó vármegye története, III, IV, Oklevéltár, Budapest 1882, 1883.

Rački F., Prilozi za sbirku srbskih i bosanskih listina, Rad JAZU 1 (1867) 124–163.  

Rationes collectorum pontificorum in Hungaria. Pápai tizedszedők számadásai. 1281–1375,  Monumenta Vaticana historiam regni Hungariae illustrantia, I/1, Budapest 1887. 

Schwandtner J. G., Scriptores rerum Hungaricarum veteres ac genuini, I, Vindobonae 1746.

Szőcs T., Az Árpád-kori nádorok és helyetteseik okleveleinek kritikai jegyzéke, Budapest 2012.

Šišić F., Nekoliko isprava iz početka XV stoljeća, Starine JAZU 39 (1938) 130–320.

Teleki J., Hunyadiak kora Magyarországon, X, Pest 1853.

Thallóczy L. – Áldásy A., Magyarország melléktartományainak oklevéltára II. A Magyarország és Szerbia közti összeköttetések oklevéltára 1198–1526, Budapest 1907. 

Theiner А., Vetera monumenta historica Hungariam sacram illustrantia I, Romae 1859.

Zsigmondkori oklevéltár, I (1387–1399), II/1 (1400–1406), II/2 (1407–1410), ed. E. Mályusz,  Budapest 1951, 1956, 1958. 

Бабић М. – Томовић Г., Старосрпски натписи из Бијељине, Мешовита грађа (Miscellanea) 22 (2004) 81–104. [Babić M. – Tomović G., Starosrpski natpisi iz Bijeljine, Mešovita građa (Miscellanea) 22 (2004) 81–104] 

Елезовић Г., Турски извори за историју Југословена, Браство 26 (1932) 51–126. [Elezović  G., Turski izvori za istoriju Jugoslovena, Brastvo 26 (1932) 51–126] 

Извори за българската история XXVI. Турски извори за българската история, VII, със тавили и коментирали: Ст. Андреев, Асп. Велков, Е. Грозданова, П. Груевски, Стр. Димитров, М. Калицин, М. Михайлова–Мръвкарова, София 1986. [Izvori za balgarskata istoriya XXVI. Turski izvori za balgarskata istoriya, VII, sastavili i komentirali: St. Andreev, Asp. Velkov, E. Grozdanova, P. Gruevski, Str. Dimitrov, M. Kalicin, M. Mihailova-Mravkarova, Sofiya 1986] 

Калић Ј., Најстарија карта Угарске. Tabula Hungariae, Зборник радова Византолошког  института 24–25 (1986) 423–435. [Kalić J., Najstarija karta Ugarske. Tabula Hungariae, Zbornik radova Vizantološkog instituta 24–25 (1986) 423–435] 

Крстић А., Београдско писмо краља Жигмунда грађанима Шопрона (7. новембар 1427. го дине), Мешовита грађа (Miscellanea) 33 (2012) 21–36. [Krstić A., Beogradsko pismo kralja Žigmunda građanima Šoprona (7. novembar 1427. godine), Mešovita građa (Miscellanea) 33 (2012) 21–36] 

Крстић А. – Исаиловић Н., Донација деспота Ђурђа Вуковића (Бранковића) Павлу Биринију из Вероне: проблем аутентичности, Иницијал. Часопис за средњовековне студије 4 (2016) 195–227. [Krstić A. – Isailović N., Donacija despota Đurđa Vukovića (Brankovića) Pavlu Biriniju iz Verone: problem autentičnosti, Inicijal. Časopis za srednjovekovne studije 4 (2016) 195–227] 

Мијушковић С., Љетопис попа Дукљанина, Титоград 1967. [Mijušković S., Ljetopis popa  Dukljanina, Titograd 1967] 

Николић М., Карта Србије Ђакома Кантелија да Вињоле из 1689. год, Историјски часопис 19 (1972) 101–134. [Nikolić M., Karta Srbije Đakoma Kantelija da Vinjole iz 1689. god., Istorijski časopis 19 (1972) 101–134] 

Новаковић С., Хаџи Калфа или Ћатиб Челебија, турски географ XVII века, Споменик  СКА 18 (1892) 2–94. [Novaković S., Hadži Kalfa ili Ćatib Čelebija, turski geograf iz XVII veka, Spomenik SKA 18 (1892) 2–94] 

Писци средњовјековног латинитета, ed. Д. Синдик – Г. Томовић, Књижевност Црне Горе  од XII до XIX вијека, Цетиње 1996. [Pisci srednjovjekovnog latiniteta, ed. D. Sindik – G. Tomović, Književnost Crne Gore od XII do XIX vijeka, Cetinje 1996] 

Србија и суседне земље на старим географским картама, Београд 1991. [Srbija i susedne  zemlje na starim geografskim kartama, Beograd 1991] 

Стара српска књижевност у 24 књиге, I, Београд 1988. [Stara srpska književnost u 24 knjige, I, Beograd 1988] 

Трухелка Ћ., Опис Дубровника и Босне из год. 1658, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву  17 (1905) 415–440. [Truhelka Ć., Opis Dubrovnika i Bosne iz god. 1658, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu17 (1905) 415–440] 

Шабановић Х., Турски извори за историју Београда I–1, катастарски пописи Београда и  околине 1476–1566, Београд 1964. [Šabanović H., Turski izvori za istoriju Beograda I–1, katastarski popisi Beograda i okoline 1476–1566, Beograd 1964] 

Шишић Ф., Летопис Попа Дукљанина, Београд – Загреб 1928. [Šišić F., Letopis Popa Dukljanina,  Beograd – Zagreb 1928] 

Литература – Secondary Works  

Bubalo Đ., Mitrović K., Radić R., Jurisdikcija Katoličke crkve u Sremu, Beograd 2010. 

Budimir M., Dva društvena termina dubrovačka. I Lada. II Sebar, Anali Historijskog instituta  u Dubrovniku 4–5 (1956) 181–211. 

Csánki D., Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában I, II, Budapest 1890, 1894.

Crnobrnja A., Roman Settlement at Ušće near Obrenovac – Municipium Spodent( )?, Зборник Народног музеја XX–1, Архeoлoгија [Zbornik Narodnog muzeja XX–1, Arheologija]  (2011) 373–388. 

Detelić M., Epski gradovi. Leksikon, Beograd 2007.

Dobronić L., Viteški redovi. Templari i ivanovci u Hrvatskoj, Zagreb 1984.

Engel P., Magyarország világi archontológiája 1301–1457, I, Budapest 1996.

Engel P., Neki problemi bosansko-ugarskih odnosa, Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti  Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU 16 (1998) 57–72. 

Engel P., The Realm of St Stephen. A History of Medieval Hungary 895–1526, London–New York 2001. 

Engel P. – Tóth C. N., Itineraria regum et reginarum (1382–1438), Subsidia ad historiam medii aevi Hungariae inquirendam 1, Budapest 2005. 

Filipović M. S., Postanak i značenje imena Sembеrija, Radovi ANUBiH 30 (1966) 187–192.

Györffy Gy., Az Árpád-kori Magyarország történeti földrajza, II, Budapest 1987.

Györffy Gy., Pregled dobara grčkog manastira u Svetom Dimitriju na Savi (Sremska Mitrovica) iz XII veka, Споменица Историјског архива „Срем“ [Spomenica Istorijskog arhiva „Srem“] 1 (2002) 7–64. 

Handžić A., Postanak i razvitak Bijeljine u XVI vijeku, Prilozi za orijentalnu filologiju 12–13  (1962–1963) [1965] 47–52. 

Hóman B., Geschichte des ungarischen Mittelalters II, Berlin 1943.

Imber C., The Ottoman Empire. 1300–1481, İstanbul 1990.

İnalcık H., The Rise of Ottoman Historiography, in: Historians of the Middle East, еds. B. Lewis  and P. M. Holt, London, 1962, 157–159. 

Jelenić J., Kultura i bosanski franjevci I, Sarajevo 1912.

Kajmaković R., Etnološka istraživanja u Semberiji, Članci i građa za kulturnu istoriju istočne  Bosne 8 (1970) 71–77. 

Kajmaković R., Semberija: etnološka monografija, p. o. iz Glasnika Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu, serija Etnologija 29 (1974) 5–122. 

Klaić N., Srednjovjekovna Bosna. Politički položaj bosanskih vladara do Tvrtkove krunidbe  (1377. g.), Zagreb 1994. 

Klaić V., Marturina, slavonska daća u srednjem vijeku, Rad JAZU 62 (1904) 114–213. 

Kreševljaković H., Hanovi i karavansaraji u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1957.

Kreševljaković H. – Kapidžić H., Sudsko-administrativna podjela Bosne i Hercegovine početkom  XIX stoljeća, Istorisko-pravni zbornik Pravnog fakulteta u Sarajevu 3–4 (1950) 247–260. 

Krstić А., The Rival and the Vassal of Charles Robert of Anjou: King Vladislav II Nemanjić,  Banatica 26–II, Istorie (2016) 33–51. 

Lovrenović D., Na klizištu povijesti (sveta kruna ugarska i sveta kruna bosanska): 1387–1463,  Zagreb–Sarajevo 2006. 

Mandić D., Franjevačka Bosna – Razvoj i uprava bosanske vikarije i provincije (1340–1735),  Rim 1968. 

Markó L., A magyar állam főméltóságai Szent Istvántól napjainkig – Életrajzi Lexikon, Budapest  2006. 

Ménage V. L., The ‘Annals of of Murād II’, Bulletin of the School of Oriental and African Studies  39/3 (1976) 570–584. 

Pavičić S., O govoru u Slavoniji do turskih ratova i velikih seoba u 16. i 17. stoļeću, Rad JAZU  96 [97] (1920) 194–269. 

Peričić E., Vranski priori Ivan od Paližne i Petar Berislavić, Radovi Instituta JAZU u Zadru  18 (1971) 239–319. 

Popović I., Notes topographiques sur la région limitrophe entre la Pannonie seconde et la Mésie première, Roman Limes on the Middle and Lower Danube, ed. P. Petrović, Belgrade 1996, 137–142. 

Salihović D., An Interesting Episode: Nicholas of Ilok’s Kingship in Bosnia 1471–1477, Budapest  2016, unpublished M.A. thesis. 

Semberija kroz vijekove, Bijeljina 2012.

Skok P., Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, III, Zagreb 1973.

Šabanović H., Bosanski pašaluk. Postanak i upravna podjela, Sarajevo 19822.

Zsoldos А., Magyarország világi archontológiája 1000–1301, Budapest 2011.

Živković P., Usorska vlasteoska porodica Zlatonosovići i bosanski kraljevi (posljednja decenija  XIV. i prve tri decenije XV. stoljeća), Historijski zbornik 39 (1986) 147–162. 

Банашевић Н., Летопис Попа Дукљанина и народна предања, Београд 1971. [Banašević  N., Letopis Popa Dukljanina i narodna predanja, Beograd 1971] 

Благојевић М., Насеља у Мачви и питање српско-угарске границе, Ваљево – постанак и успон градског средишта, Ваљево 1994, 78–92. [Blagojević M., Naselja u Mačvi i pitanje srpsko-ugarske granice, Valjevo – postanak i uspon gradskog središta, Valjevo 1994, 78–92] 

Благојевић М., Преглед историјске географије средњовековне Србије, Зборник Историјског  музеја Србије 20 (1983) 45–126. [Blagojević M., Pregled istorijske geografije srednjovekovne Srbije, Zbornik Istorijskog muzeja Srbije 20 (1983) 45–126] 

Бојовић З., Хришћанска мотивација у дубровачком барокном епском песништву, Годишњак  Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима 5 (2010) 23–37. [Bojović Z., Hrišćanska motivacija u dubrovačkom baroknom epskom pesništvu, Godišnjak Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima 5 (2010) 23–37] 

Васић М., Мачва и Подриње у римско доба, Гласник Српског археолошког друштва 2  (1985) 124–141. [Vasić M., Mačva i Podrinje u rimsko doba, Glasnik Srpskog arheološkog društva 2 (1985) 124–141] 

Веселиновић А., Држава српских деспота, Београд 20062. [Veselinović A., Država srpskih  despota, Beograd 2006*2] 

Дероко А., Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд 1950.  [Deroko A., Srednjovekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, Beograd 1950] 

Динић М., Власти у време Деспотовине, Зборник Филозофског факултета 10/1 (1968) 237–244. [Dinić M., Vlasti u vreme Despotovine, Zbornik Filozofskog fakulteta 10/1 (1968) 237–244] 

Динић М., За историју рударства у средњовековној Србији и Босни I, Београд 1955. [Dinić  M., Za istoriju rudarstva u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni I, Beograd 1955] 

Динић M., Западна Србија у средњем веку, Археолошки споменици и налазишта у Србији  I. Западна Србија, Београд 1953, 23–27. [Dinić M., Zapadna Srbija u srednjem veku, Arheološki spomenici i nalazišta u Srbiji I. Zapadna Srbija, Beograd 1953, 23–27] 

Динић М., О угарском ропству краља Уроша I, Историјски часопис 1 (1948) 30–36. [Dinić  M., O ugarskom ropstvu kralja Uroša I, Istorijski časopis 1 (1948) 30–36] 

Динић M., Област краља Драгутина после Дежева, Глас САН 203 (1951) 61–82. [Dinić  M., Oblast kralja Dragutina posle Deževa, Glas SAN 203 (1951) 61–82] 

Динић M., Однос између краља Милутина и Драгутина, Зборник радова Византолошког института 3 (1955) 49–82. [Dinić M., Odnos između kralja Milutina i Dragutina, Zbornik radova Vizantološkog instituta 3 (1955) 49–82] 

Динић M., Средњовековни Срем, Гласник Историског друштва у Новом Саду 4 (1931) 1–12.  [Dinić M., Srednjovekovni Srem, Glasnik Istoriskog društva u Novom Sadu 4 (1931) 1–12] 

Динић M., Српске земље у средњем веку, Београд 1978. [Dinić M., Srpske zemlje u srednjem  veku, Beograd 1978] 

Етимолошки речник српскога језика 3 (БЕ–БЈ), ур. А. Лома, Београд 2008. [Etimološki  rečnik srpskoga jezika 3 (BE–BJ), ur. A. Loma, Beograd 2008] 

Зиројевић О., Турско војно уређење у Србији (1459–1683), Београд 1974. [Zirojević, O.,  Tursko vojno uređenje u Srbiji (1459–1683), Beograd 1974] 

Исаиловић М., Ваљево и околне области у средњем веку, Ваљево 1989. [Isailović M., Valjevo  i okolne oblasti u srednjem veku, Valjevo 1989] 

Историја српског народа I, ур. С. Ћирковић, Београд 1981. [Istorija srpskog naroda I, ur.  S. Ćirković, Beograd 1981] 

Историја српског народа II, ур. Ј. Калић, Београд 1982. [Istorija srpskog naroda II, ur. J.  Kalić, Beograd 1982] 

Јаковљевић А., Између османског и угарског крајишта – османско запоседање Подриња и угарска опсада Зворника 1464. године, Пад Босанског краљевства 1463. године, ур. С. Рудић, Д. Ловреновић, П. Драгичевић, ур. издања Н. Исаиловић, Београд–Сарајево–Бања Лука 2015, 227–257. [Jakovljević A., Između osmanskog i ugarskog krajišta – osmansko zaposedanje Podrinja i ugarska opsada Zvornika 1464. godine, Pad Bosanskog kraljevstva 1463. godine, ur. S. Rudić, D. Lovrenović, P. Dragičević, ur. izdanja N. Isailović, Beograd–Sarajevo–Banja Luka 2015, 227–257] 

Јиречек К., Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем вијеку, Зборник  Константина Јиречека I, ур. М. Динић, Београд 1959, 205–303. [Jireček K., Trgovački putevi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem vijeku, Zbornik Konstantina Jirečeka I, ur. M. Dinić, Beograd 1959, 205–303] 

Јовановић A., Два прилога проучавању фортификација у Доњој Панонији, Гласник Српског  археолошког друштва 14 (1998) 21–29. [Jovanović A., Dva priloga proučavanju fortifikacija u Donjoj Panoniji, Glasnik Srpskog arheološkog društva 14 (1998) 21–29] 

Јовановић В., Борач и Честин. Прилог проучавању средњовековних градова у Србији,  Историјски гласник 1–2 (1985) 7–32. [Jovanović V., Borač i Čestin. Prilog proučavanju srednjovekovnih gradova u Srbiji, Istorijski glasnik 1–2 (1985) 7–32] 

Јовановић М. – Јевтић М., Тамнава. Насеља и становништво, Гласник Етнографског  института САНУ 27 (1978) 69–80. [Jovanović M. – Jevtić M., Tamnava. Naselja i stanovništvo, Glasnik Etnografskog instituta SANU 27 (1978) 69–80] 

Калић-Мијушковић Ј., Београд у средњем веку, Београд 1967. [Kalić-Mijušković J., Beograd u srednjem veku, Beograd 1967] 

Каниц Ф., Србија. Земља и становништво: од римског доба до краја XIX века, I, Београд  1987*3. [Kanitz F., Srbija. Zemlja i stanovništvo: od rimskog doba do kraja XIX veka, I, Beograd 1987*3] 

Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда 2010, Завод за  заштиту споменика културе града Београда: http://beogradskonasledje.rs. [Katalog nepokretnih kulturnih dobara na području grada Beograda 2010, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda: http://beogradskonasledje.rs] 

Ковачевић-Којић Д., Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978.  [Kovačević-Kojić D., Gradska naselja srednjovjekovne bosanske države, Sarajevo 1978] 

Крстић А., Српски градови и тргови у угарској грађи из времена „Дуге војне“ (1443/1444), Историјски часопис 65 (2016) 113–146. [Krstić A., Srpski gradovi i trgovi u ugarskoj građi iz vremena „Duge vojne“ (1443/1444), Istorijski časopis 65 (2016) 113–146] 

Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: према писаним изворима, ред.  С. Мишић, Београд 2010. [Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja: prema pisanim izvorima, red. S. Mišić, Beograd 2010] 

Лома А., Прилог трагању за античким коренима Ваљева, Гласник Међуопштинског  архива 31 (Ваљево 1997) 5–35. [Loma A., Prilog traganju za antičkim korenima Valjeva, Glasnik Međuopštinskog arhiva 31 (Valjevo 1997) 5–35] 

Лома А., Стсрп. себрь, с.-х. заст. с(р)ебар у општесловенском и индоевропском  контексту, Зборник Матице српске за славистику 93 (2018) 9–46. [Loma A., Stsrp. sebr’, s.-h. zast. s(r)ebar u opšteslovenskom i indoevropskom kontekstu, Zbornik Matice srpske za slavistiku 93 (2018) 9–46] 

Лома А., Српскохрватска географска имена на –ина, мн. –ине, Ономатолошки прилози 13  (1997) 1–26. [Loma A., Srpskohrvatska geografska imena na –ina, mn. –ine, Onomatološki prilozi 13 (1997) 1–26] 

Милићевић М., Кнежевина Србија, Београд 1876. [Milićević M., Kneževina Srbija, Beograd  1876] 

Мишић С., Поседи великог логотета Стефана Ратковића, Моравска Србија, историја,  књижевност, уметност, Крушевац 2007, 7–19. [Mišić S., Posedi velikog logoteta Stefana Ratkovića, Moravska Srbija, istorija, književnost, umetnost, Kruševac 2007, 7–19] 

Мргић Ј., Жупе и насеља „земље“ Усоре, Југословенски историјски часопис 1–2 (2000)  32–41. [Mrgić J., Župe i naselja „zemlje“ Usore, Jugoslovenski istorijski časopis 1–2 (2000) 32–41] 

Мргић Ј., Северна Босна (13–16. век), Београд 2008. [Mrgić J., Severna Bosna (13–16. vek),  Beograd 2008.] 

Острогорски Г., Из византијске историје, историографије и просопографије, Београд  1970. [Ostrogorski G., Iz vizantijske istorije, istoriografije i prosopografije, Beograd 1970] 

Поповић Д., Срби у Срему до 1736/7. Историја насеља и становништва, Београд 1959.  [Popović D., Srbi u Sremu do 1736/7. Istorija naselja i stanovništva, Beograd 1959] 

Поповић Ђ., Семберија, Босанска вила 21/17 (1906) 269–270. [Popović Đ., Semberija, Bosanska  vila 21/17 (1906) 269–270] 

Радовановић В., Где су се налазила непозната села и мезре у околини Београда која  се помињу у турским катастарским пописима од 1476. до 1566, Годишњак града Београда 22 (1975) 29–45. [Radovanović V., Gde su se nalazila nepoznata sela i mezre u okolini Beograda koja se pominju u turskim katastarskim popisima od 1476. do 1566, Godišnjak grada Beograda 22 (1975) 29–45] 

Рокаи П., Из средњовековне историје Новог Сада, Зборник за историју Матице српске 11 (1975) 105–110. [Rokai P., Iz srednjovekovne istorije Novog Sada, Zbornik za istoriju Matice srpske 11 (1975) 105–110] 

Рокаи П., „Gyletus dux Sirmii“, Зборник за историју Матице српске 27 (1983) 121–127.  [Rokai P., „Gyletus dux Sirmii“, Zbornik za istoriju Matice srpske 27 (1983) 121–127] 

Рокаи П., О једном наслову Калојана Анђела, Зборник радова Византолошког института  19 (1980) 167–171. [Rokai P., O jednom naslovu Kalojana Anđela, Zbornik radova Vizantološkog instituta 19 (1980) 167–171] 

Рокаи П., Ђере З., Пал Т., Касаш А., Историја Мађара, Београд 2002. [Rokai P., Đere Z.,  Pal T., Kasaš A., Istorija Mađara, Beograd 2002] 

Скарић В., Семберија, Развитак 1 (Бања Лука 1910) 58–60. [Skarić V., Semberija, Razvitak 1 (Banja Luka 1910) 58–60] 

Спремић M., Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994. [Spremić M., Despot Đurađ Branković i njegovo doba, Beograd 1994] 

Српски биографски речник I, Нови Сад 2004. [Srpski biografski rečnik I, Novi Sad 2004]

Стојковски Б., Архиђаконати и жупе на тлу средњовековног Срема, Споменица академика Милоша Благојевића (1930–2012), ур. С. Мишић, Београд 2015, 203–219. [Stojkovski B., Arhiđakonati i župe na tlu srednjovekovnog Srema, Spomenica akademika Miloša Blagojevića (1930–2012), ur. S. Mišić, Beograd 2015, 203–219] 

Стојковски Б., Кнез Лазар и Угарска, Власт и моћ. Властела Моравске Србије од 1365. до  1402. године, Крушевац 2014, 225–244. [Stojkovski B., Knez Lazar i Ugarska, Vlast i moć. Vlastela Moravske Srbije od 1365. do 1402. godine, Kruševac 2014, 225–244] 

Стојковски Б., Сремски бискупи 1229–1534, Истраживања 23 (2012) 161–180. [Stojkovski  B., Sremski biskupi 1229–1534, Istraživanja 23 (2012) 161–180] 

Стојковски Б., Црквена историја Срема у средњем веку, Нови Сад 2012, необјављена  докторска дисертација. [Stojkovski B., Crkvena istorija Srema u srednjem veku, Novi Sad 2012, neobjavljena doktorska disertacija] 

Томовић Г., Посед српског властелина Детоша у XIV веку, Историјски часопис 58 (2009)  93–108. [Tomović G., Posed srpskog vlastelina Detoša u XIV veku, Istorijski časopis 58 (2009) 93–108] 

Трпковић В., Турско-угарски сукоби до 1402. године, Историјски гласник 1–2 (1959) 93–121.  [Trpković V., Tursko-ugarski sukobi do 1402. godine, Istorijski glasnik 1–2 (1959) 93–121] 

Ћирковић С., Земља Мачва и град Мачва, Прилози за књижевност, језик, историју и  фолклор 74/1–4 (2008) 3–20. [Ćirković S., Zemlja Mačva i grad Mačva, Prilozi Književnost, jezik, istoriju i folklor 74/1–4 (2008) 3–20] 

Ћирковић С., Историја средњовековне босанске државе, Београд 1964. [Ćirković S., Istorija  srednjovekovne bosanske države, Beograd 1964] 

Ћирковић С., Католичке парохије у средњовековној Србији, Работници, војници,  духовници, Београд 1997, 240–258. [Ćirković S., Katoličke parohije u srednjovekovnoj Srbiji, Rabotnici, vojnici, duhovnici, Beograd 1997, 240–258] 

Ћирковић С., Косовска битка у међународном контексту, Глас САНУ 378, Одељење  историјских наука 9 (1996) 49–69. [Ćirković S., Kosovska bitka u međunarodnom kontekstu, Glas SANU 378, Odeljenje istorijskih nauka 9 (1996) 49–69] 

Ћирковић С., „Црна Гора“ и проблем српско-угарског граничног подручја, Ваљево –  постанак и успон градског средишта, Ваљево 1994, 59–77. [Ćirković S., „Crna Gora” i problem srpsko–ugarskog graničnog područja, Valjevo – postanak i uspon gradskog središta, Valjevo 1994, 59–77] 

Ћоровић В., Покрети и дела, Београд 1921. [Ćorović V., Pokreti i dela, Beograd 1921]

Ћоровић В., Хисторија Босне, Београд 1940. [Ćorović V., Historija Bosne, Beograd 1940] 

Узелац А., Прилози за „Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља“, Београдски историјски гласник 1 (2010) 181–188. [Uzelac A., Prilozi za „Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja“, Beograd istorijski glasnik 1 (2010) 181–188] 

Ферјанчић Б., Проблем византијског наслеђа у северозападној Србији, Ваљево – постанак  и успон градског средишта, Ваљево 1994, 49–58. [Ferjančić B., Problem vizantijskog nasleđa u severozapadnoj Srbiji, Valjevo – postanak i uspon gradskog središta, Valjevo 1994, 49–58] 

Ханџић А., Шабац и његова околина у XVI вијеку, Шабац у прошлости I, Шабац 1970,  117–254. [Handžić A., Šabac i njegova okolina u XVI vijeku, Šabac u prošlosti I, Šabac 1970, 117–254] 

Харди Ђ., Господари и банови Оностраног Срема и Мачве у XIII веку, Споменица  Историјског архива „Срем“ 8 (2009) 65–80. [Hardi Đ., Gospodari i banovi Onostranog Srema i Mačve u XIII veku, Spomenica Istorijskog arhiva „Srem“ 8 (2009) 65–80] 

Харди Ђ., Један прилог питању византијског наслеђа на тлу овостраног Срема (Sirmie  Citerioris), Зборник радова Византолошког института 54 (2017) 117–142. [Hardi Đ., Jedan prilog pitanju vizantijskog naleđa na tlu ovostranog Srema (Sirmie Citerioris), Zbornik radova Vizantološkog instituta 54 (2017) 117–142] 

Харди Ђ., Наследници Кијева између краљевске круне и татарског јарма. Студија о државно-правном положају Галичке и Галичко-Волинске кнежевине до 1264. године, Нови Сад 2002. [Hardi Đ., Naslednici Kijeva između kraljevske krune i tatarskog jarma. Studija o državno-pravnom položaju Galičke i Galičko-Volinske kneževine do 1264. godine, Novi Sad 2002] 

Харди Ђ., О пореклу мачванског „бана” Ростислава Михаиловича, Споменица Историјског  архива „Срем“ 2 (2003) 15–32. [Hardi Đ., O poreklu mačvanskog „bana“ Rostislava Mihailoviča, Spomenica Istorijskog arhiva „Srem“ 2 (2003) 15–32] 

Харди Ђ., О смрти господара Мачве кнеза Ростислава Михаиловича, Науковi працi  Кам'янець-Подiльського нацiонального унiверситету iменi Iвана Огiєнка. Iсторичнi науки 24 (2014) 183–194. [Hardi Đ., O smrti gospodara Mačve kneza Rostislava Mihailovića, Naukovi praci Kam’yanec’-Podil’s’kogo nacional’nogo universitetu imeni Ivana Ogienka. Istorični nauki 24 (2014) 183–194]