MobiriseЈелена Н. Радосављевић
МИТРОПОЛИТ ЕВСТАТИЈЕ И УСПОСТАВЉАЊЕ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ УПРАВЕ У НИШАВСКОЈ МИТРОПОЛИЈИ 1878.
UDC 93/94 ISNN 0350–0802
DOI: 10.34298/IC1867247R
УДК: 271.222(497.2)-726.1:929
271.222(497.11)-772-9„12/14“
стр. 247-270
језик: српски
Апстраткт:
У раду је, на основу расположивих извора и литературе, обрађена биографија Евстатија Димитракијева, првог пелагонијског (1872–1874), а потом и нишавског митрополита Бугарске егзархије (1874–1878). Поред биографских података о њему који су до сада били познати, посебна пажња посвећена је спорним моментима и стереотипима везаним за његов живот и рад по ослобођењу Пирота од стране војске Кнежевине Србије 1878. На основу извора који раније нису били доступни, њих је сада могуће отклонити. То се посебно односи на сложен однос који је митрополит Евстатије имао са новим српским властима, како државним тако и црквеним. Указано је на то да је лош лични однос са изаслаником митрополита Михаила Јовановића, свештеником Николом Ружичићем, али и начелником Пиротског округа Пантелијом Срећковићем, у великој мери допринео неспоразумима у Нишавској митрополији. Решено је и питање да ли је по наредби српских власти Евстатије био ухапшен или интерниран, и да ли је послат у Крагујевац или у Крушевац. Дати су подаци о томе како су се за то време српске власти према њему односиле, и како се вратио у Нишавску митрополију. Такође је расветљено и његово напуштање Нишавске митрополије после Берлинског конгреса и одлазак у Бугарску, а потом у Цариград и у Једренску егзархијску митрополију. Значајна пажња усмерена је на његов став према успостављању српске државне и црквене управе у ослобођеним крајевима.
Кључне речи:
Кнежевина Србија, Православна црква, Бугарска егзархија, Пирот, Евстатије Пелагонијски, митрополија, свештенство.
Jelena Radosavljević
METROPOLITAN EUSTATIUS AND THE ESTABLISHMENT OF SERBIAN CHURCH ADMINISTRATION IN THE METROPOLIS OF NISHAVA IN 1878
UDC 93/94 ISNN 0350–0802
DOI: 10.34298/IC1867247R
UDC: 271.222(497.2)-726.1:929
271.222(497.11)-772-9„12/14“
pp. 247-270
language: serbian
Abstract:
Based on available sources and literature, the paper outlines the biography of Eustatius Dimitrakiev, first the Metropolitan of Pelagonia (1872–1874) and later the Nišava Metropolitan of the Bulgarian Exarchate (1874–1878). In addition to biographic data about him which have been known so far, particular attention is devoted to disputable moments and stereotypes concerning his life and work after the liberation of Pirot by the army of the Principality of Serbia in 1878. These can now be eliminated owing to the sources not available before. This particularly relates to the complex relationship between Metropolitan Eustatious and the new Serbian authorities, both government and ecclesiastical. As shown in the paper, the poor personal relations with priest Nikola Ružičić, who was the envoy of Metropolitan Mihailo Jovanović, and with the administrator of the Pirot district Pantelija Srećković, largely contributed to the misunderstandings in the Nišava Metropolis. The question of whether Eustatious was arrested or interned upon the order of the Serbian authorities, or was sent to Kragujevac or Kruševac, has also been resolved. A focus is also placed on how the Serbian authorities treated him at the time, and how he returned to the Nišava Metropolis. His leaving of the Nišava Metropolis after the Congress of Berlin, and departure to Bulgaria, and later to Constantinople and the Edirne Exarchate Metropolis have also been elucidated. A significant emphasis is placed on his attitude towards the establishment of the Serbian state and church administration in the liberated lands.
Keywords:
Principality of Serbia, Orthodox Church, Bulgarian Exarchate, Pirot, Eustatius of Pelagonia, Metropolis, clergy.
ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ – LIST OF REFERENCES
Архиви ‒ Archives
Архив Српске православне цркве (АСПЦ), Фонд „Конзисторија Митрополије београдске“, несређена грађа, Ф I–1878. [Arhiv Srpske pravoslavne crkve (ASPC), Fond „Konzistorija Mitropolije beogradske“, nesređena građa, F I–1878]
Извори – Primary Sources
Војводић М., Живојиновић Д., Митровић А., Самарџић Р., Србија 1878, документи, Београд 1978. [Vojvodić M., Živojinović D., Mitrović A., Samardžić R., Srbija 1878, dokumenti, Beograd 1878]
Милојевић М. С., Путопис дела праве Старе Србије, Београд 1998. [Milojević M. S., Putopis dela prave Stare Srbije, Beograd 1998]
Темелски Хр., Църковно-народният събор 1871. г. : Документален сборник по случай 130-годишнитата от Първия църковно-народен събор, Архивите говорят 15, София 2001. [Temelski Hr., Carkovno-narodniyat sabor 1871. g. : Dokumentalen sbornik po slučay 130-godišninata ot Prviya carkovno-narodniyat sabor, Arhivite govoryat 15, Sofia 2001]
Тодев И., Д-р Стоян Чомаков (1819–1893), живот, дело, потомци, 1, София 2003. [Todev I., Dr Stoyan Chomakov, zhivot, delo, potomci, 1, Sofia 2003]
Литература – Secondary Works
Jelavich B., Russia’s Balkan Entanglements 1806–1914, Cambridge 2014.
Karpat K., Ottoman Population 1830–1914, Demographic and Social Characteristics, Wisconsin 1985.
Radosavljevich N., Partenius of Zograf, Metropolitan of Nishava (of Pirot), Supplement to a Biography, Bulgarian Historical Review XXXIX, 3–4 (2010) 32–49.
Божинов П., Партений Зографски, Кой кой е сред българите XV–XIX в., София 2000, 207–208. [Bozhinov P., Parteniy Zografski, koy koy e sred balgarite XV–XIX v., Sofia 2000, 207–208]
Буганов Р. Б., Ефстатий, Православная Энциклопедия, под редакцией Патриарха Московского и всея Руси Кирилла, Т. 17, Москва 2008, 307–308. [Buganov R. B., Efstatiy, Pravoslavnaya enciclopedia, pod redakciey Patriarha Moskovskogo i vseya Rusi Kirila, T. 17, Moskva 2008, 307–308]
Венев К., Пиротскиат митрополит Евстатий Пелагонийски и народностната борба в поверената му епархия през първата половина на 1878. година, Известия на българското историческо дружество XXXII (София 1978) 161–171. [Venev K., Pirotskiat mitropolit Evstatiy Pelagoniski i narodnosnata borba v poverenata mu eparhia prez parvata polovina na 1878. godina, Izvestiya na balgarskoto istoričesko družestvo XXXII (Sofia 1978) 161–171]
Вуковић С., Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Београд–Подгорица– Крагујевац 1996. [Vuković S., Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka, Beograd–Podgorica–Kragujevac 1996]
Генчев Н. и др., Евстатий Зографски Пелагонијски / светско име Георги Димитракиев, Българската възрожденска интелигенция, София 1988, 233–234. [Genchev N. i dr., Evstatiy Zografski Pelagoniyski / svetsko ime Georgi Dimitrakiev, Balgarskata vazrozhdenska inteligenciya, Sofia 1988, 233–234]
Геогриева M., Евстатий Пелагонийски, Кой кой е сред българите XV–XIX в., София 2000, 96. [Georgieva M., Evstatiy Pelagoniyski, Koy koy e sred balgarite XV–XIX v., Sofia 2000, 96]
Историја српског народа, V–1, Београд 2000, 305–424 (Попов Ч.) [Istorija srpskog naroda, V–1, Beograd 2000, 305–424 (Popov Č.)]
Ҋонков-Владикин Н., Евстатий Пелагонийски, живот и дейност, Духовна култура 39, София 1929, 44–66. [Yonkov-Vladikin N., Evstatiy Pelagoniski, život i deynost, Duhovna kultura 39, Sofia 1929, 44–66]
Ҋонков-Владикин Н., Евстатий Пелагонийски, живот и дейност 2, Духовна култура 40, София 1929, 134–157. [Yonkov-Vladikin N., Evstatiy Pelagoniski, život i deynost, Duhovna kultura 40, Sofia 1929, 134–157]
Маркова З., Българската екзархия 1870–1879, София 1989. [Markova Z., Balgarskata ekzarhiya 1870–1879, Sofia 1989]
Попов Ч., Грађанска Европа (1770–1914) : Друштвена и политичка историја Европе (1871–1914), Београд 2010. [Popov Č., Građanska Evropa (1770–1914) : Društvena i politička istorija Evrope (1871–1914), Beograd 2010]
Поповић В., Источно питање, Београд 1928. [Popović V., Istočno pitanje, Beograd 1928]
Рајић С., Спољна политика Србије, између очекивања и реалности, 1868–1878, Београд 2015 [Rajić S., Spoljna politika Srbije, između očekivanja i realnosti, 1868–1878, Beograd 2015]
Самарџић М., Од Сан Стефана до Сливнице, Србија против Бугарске 1878–1886, Нови Сад 2008. [Samardžić M., Od San Stefana do Slivnice, Srbija protiv Bugarske 1878–1886, Novi Sad 2008]
Самарџић М., Европа и обележавање граница Србије 1878–1879, Нови Сад 2006. [Samardžić M., Evropa i obeležavanje granica Srbije 1878–1879, Novi Sad 2006]
Слијепчевић Ђ., Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије, Минхен 1980. [Slijepčević Đ., Mihailo, arhiepiskop beogradski i mitropolit Srbije, Minhen 1980]
Стојанчевић В., Прошлост Пиротског краја у периоду ослобођења 1874–1878, године, ИЧ 27 (1980), 197–208. [Stojančević V., Prošlost Pirotskog kraja u periodu oslobođenja 1874–1878. godine, IČ 27 (1980) 197–208]
Стојанчевић В., Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса, Београд 1986. [Stojančević V., Srbija i Bugarska od Sanstefanskog mira do berlinskog kongresa, Beograd 1986]
Стојанчевић Николић В., Лесковац и ослобођени предели Србије 1877–1878, Лесковац 1975. [Stojančević Nikolić V., Leskovac i oslobođeni krajevi Srbije 1877–1878, Leskovac 1975]
Терзић С., Стојан Новаковић и Балканско питање, Стојан Новаковић, живот, дело, време, Београд 2017, 171–191. [Terzić S., Stojan Novaković i Balkansko pitanje, Stojan novaković, život, delo, vreme, Beograd 2017, 171–191]
Томов Ф., Животъ и дейностъ на Хаджи Партения, архимандритъ зографски, епископъ кукушко-полянски и митрополитъ нишавски (по случай на 60-годишнината отъ неговата смъртъ), Македонски прегледъ Х, 1–2, София 1936, 31–102. [Tomov F., Zhivot i deinost na Hadji Parteniya, arhimandrit zografski, episkop kukushko-polyanski i mitropolit nishavski (po sluchay na 60-godishninata ot negovata smrt), Makedonski pregled X, 1–2, Sofia 1936]
Хaџи Васиљевић Ј., Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. до српско турских ратова 1876–78, Београд 1928. [Hаdži Vasiljević J., Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. do srpsko turskih ratova 1876–78, Beograd 1928]
Хевролина В., Россия и воссоздание болгарского государства, Болгария и Россия между признательностю и прагматизмом, София 2008, 30–38. [Hevrolina V., Rosiya o vosozdanie bolgarskogo gosudarstva, Bolgariya i Rosiya mejdu priznatelnostyu i pragmatizmom, Sofia 2008, 30–38]
Mobirise