AI Website BuilderФабрицио Руди
ИТАЛИЈАНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ И КНЕЖЕВИНА СРБИЈA (1859-1862) ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ ДОКУМЕНАТА
UDC 93/94 ISNN 0350–0802
DOI: 10.34298/IC2069303R
УДК: 323:94](450):327(450:497.11)“1859/1862“
стр. 303–347
језик: француски
Résumé:
Cet article propose une nouvelle description des relations diplomatiques entre le Royaume de Sardaigne – le Royaume d’Italie depuis 1861 – et la principauté de Serbie pendant une période de l’histoire européenne particulièrement délicate en ce qui concerne l’équilibre des Puissances dans l’Europe centrale et danubienne, au temps où la diplomatie de la France de Napoléon III dominait l’Europe. La première partie du travail, qui traite de l’action des consuls sardes à Belgrade de l’armistice de Villafranca jusqu’à la mort du prince Miloš Obrenović, qui est retourné sur le trône après la destitution du prince Aleksandar Karađorđević, s’appuie sur l’historiographie la plus récente consacrée à la matière, en particulier italienne et serbe, sans oublier les ouvrages de référence plus anciens mais toujours pertinents. La seconde partie analyse les documents diplomatiques italiens édités permettant de constater l’existence d’un projet d’insurrection générale contre les Habsbourg dans toute la Hongrie, insurrection dont les créateurs étaient Lajos Kossuth et le général Klapka. Cette insurrection devait impliquer aussi l’action des Principautés Danubiennes, de la Principauté de Serbie, gouvernée par le Prince Michel (Mihailo) Obrenović III, ainsi que du nouveau-né Royaume d’Italie. L’article est accompagné de la transcription, la plus fidèle possible, d’un couple de documents inédits trouvés dans les Archives Centrales de l’État de Rome, qui fournissent de nouveaux détails très intéressants et utiles à propos de ce projet et de sa réalisation.
Mots-clés :
Europe danubienne, Unification italienne, Prince Miloš Obrenović, Prince Michel (Mihailo) Obrenović III, Consuls sardes/italiens à Belgrade, lutte contre les Habsbourg, Hongrie révolutionnaire, Lajos Kossuth, Général Klapka, liaisons avec l’Italie.
Fabrizio Rudi
L’UNIFICATION ITALIENNE ET LA PRINCIPAUTÉ DE SERBIE (1859-1862) D’après des documents inédits
UDC 93/94 ISNN 0350–0802
DOI: 10.34298/IC2069303R
UDC: 323:94](450):327(450:497.11)“1859/1862“
pp. 303–347
language: french
Abstract:
This paper proposes a new description of the diplomatic relations between the Kingdom of Sardinia – Kingdom of Italy since 1861 – and the Principality of Serbia during a particularly delicate period of European history regarding the balances of forces in Central and Danubian Europe, at a time in which the diplomacy of Napoleon III’s France dominated Europe. The first part of the work, which deals with the action of the Sardinian consuls in Belgrade from the armistice of Villafranca until the death of the Prince Miloš Obrenović, who returned to the throne after the deposition of the Prince Aleksandar Karađorđević, is structured taking in consideration the most recent historiography (especially Italian and Serbian) devoted to the subject, without forgetting the older but still relevant reference works. The second part follows the contents of the edited Italian diplomatic documents that reveal the existence of a plan of a general uprising against the Habsburgs in the entire Hungary, whose creators were Kossuth and the general Klapka. This insurrection should to involve the action of the Danubian Principalities, Principality of Serbia, ruled by the Prince Michel (Mihailo) Obrenović III, and of the new Kingdom of Italy. Finally, this analysis is followed by a authentic transcription of a few of unpublished documents found in the Central State Archive in Rome, which provide new, remarkably interesting, and useful details about this project and its realization.
Keywords:
Danubian Europe, Unification of Italy, Prince Miloš Obrenović, Prince Michael (Mihailo) Obrenović III, Sardinian/Italian consuls in Belgrade, fight against the Habsburg dynasty, revolutionary Hungary, Lajos Kossuth, General Klapka, links with Italy.
ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ – LIST OF REFERENCES
Архиви – Archives
Archivio Centrale dello Stato, Roma (ACS), Carte Ricasoli, Fondo Bianchi, dossier 1.
Аrchivio Storico del Ministero degli Affari Esteri, Roma (ASMAE), Légation du Royaume de Sardaigne à Vienne, dossier 75, Année 1850; Moscati I, Segreteria del Regno di Sardegna, dossiers 116, 117, 142.
Извори – Primary Sources
British Documents on Foreign Affairs: Reports and Papers from the Foreign Office Confidental Print, The Ottoman Empire in the Balkans, 1856-1875, Part I, Series B, Vol. 1, general Ed. K. Bourne and D. Cameron Watt, Ed. D. Gillard, University Publications of America, 1984.
Carteggi di Bettino Ricasoli (1 gennaio 1861 – 12 giugno 1861), a cura di G. Arfé e S. Camerani, Istituto storico per l’età moderna e contemporanea, Roma 1963.
Cavour C., Diari (1833-1856), 2 Vol., a cura di A. Bogge, Roma 1991,
Documenti Diplomatici Italiani, Serie I, 1861-1870, Vol. I, (8 gennaio – 31 dicembre 1861), Vol. II (31 dicembre 1861 – 31 luglio 1862), Istituto Poligrafico della Zecca di Stato, Roma 1952; 1959.
Epistolario di Urbano Rattazzi, 1846-1861, 2 Vol., a cura di R. Roccia, Serie II, Fonti, Vol. XCIX, I, Istituto per la Storia del Risorgimento Italiano, Roma, Biblioteca Scientifica, 1846-1861.
Législation ottomane ou Recueil des lois, règlements, ordonnances, traités, capitulations et autres documents officiels de l’Empire ottoman, 7 Vol., par G. Aristarchi et D. Nicolaïdes, Imprimerie Frères Nicolaïdes, Constantinople 1873-1888.
A Living Anachronism? European Diplomacy and the Habsburg Monarchy, Eds. L. Höbelt and Th. G. Otte, Böhlau Verlag, Wien, Köln, Weimar 2010, 161-162.
Traité de paix signé à Paris le 30 mars 1856 entre la Sardaigne, l’Autriche, la France, le Royaume uni de la Grande Bretagne et d’Irlande, la Prusse, la Russie et la Turquie, avec les Conventions qui en font partie, les protocoles de la Conférence et la déclaration sur les droits maritimes en temps de guerre, Imprimerie Royale, Turin 1856.
Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, 2 тoм., ур. Х. Андонов-Пољански, Унивeрзитет „Кирил и Методиј“, Факултет за философско-историски науки, Скопје 1981. [Dokumenti za borbata na makedonskiot narod za samostojnost i za nacionalna država, 2 tom., ur. H. Andonov-Poljanski, Univerzitet „Kiril i Metodij“, Fakultet za filosofsko-istoriski nauki, Skopje 1981]
Ранђеловић H., Протоколи Париског конгреса: Србске новине 1856. године, Зограф, Ниш 2009. [Ranđelović N., Protokoli Pariskog kongresa: Srbske novine 1856. godine, Zograf, Niš 2009]
Литература – Secondary Works
Aleksić-Pejković Lj., I rapporti tra la Serbia e l’Italia negli anni Sessanta del XIX secolo, Archivio Storico Italiano 137, 4 (502), (1979) 581-598.
Ardizzone P., Formazione del regno di Romania: la posizione italiana, Digital Library Intratext, 2008.
Bataković D. T., Histoire du peuple serbe, Lausanne 2006.
Bataković D. T., Ilija Garašanin’s Načertanije: a reasessment, Balcanica XXV, 1 (1994) 157-183.
Bataković D. T., Le modèle français en Serbie avant 1914, in: La Serbie et la France. Une alliance atypique : les relations politiques, économiques et culturelles, 1870-1940, dir. D. T. Bataković, Belgrade 2010, 13-100.
Banjanin, Lj., Francesco Fortunato Astengo, console del Regno sardo a Belgrado, Studi piemontesi 28, 1 (1999) 181-198.
Banjanin, Lj., Il primo console del Regno Sardo a Belgrado nel 1849, Studi Piemontesi 32, 1 (2003) 145-171.
Behschnitt, W. D., Nationalismus bei Serben und Kroaten 1830–1914, München 1980.
Carteny A., Tra “lotta per la libertà” ungherese e Risorgimento italiano: la Legione ungherese e la repressione del brigantaggio post-unitario (1861), Dimensioni e problemi della Ricerca Storica 17, 2 (2014) 47-81.
Casana Testore P., Giacomo Durando, Dizionario Biografico degli Italiani, 42 (1993), ad vocem.
Cetnarowicz A., Die Nationalbewegung in Dalmatien im 19. Jahrhundert. Vom “Slaventum” zur modernen kroatischen und serbischen Nationalidee, Frankfurt am Main 2008.
Cognasso F., Storia della questione d’Oriente, Torino 1948.
Cuzzi M., Prima dell’Italia, prima della Serbia: le attività consolari del Regno di Sardegna a Belgrado (1849-1861), L’Acropoli 14, 3 (2013) 240-274.
D’Alessandri A., La Serbia e l’occupazione dei Principati Danubiani durante la crisi d’Oriente del 1853-1856, Annuario dell’Istituto romeno di cultura e ricerca umanistica di Venezia 5 (2003) 311-319.
D’Alessandri A., The Muslim Question in Serbia: the 1862 Bombardment of Belgrade and the Newborn Kingdom of Italy, in Italy’s Balkan Strategies (19th-20th Century), edited by V. G. Pavlović, Belgrade 2014.
D’Erme G., Romualdo Tecco (1802-1867), diplomatico sardo “orientalista”, Annali della Facoltà di Lingue e Letterature straniere di Ca’ Foscari 9 (1970) 107-122.
Davison R. H., Turkish Attitudes Concerning Christian-Muslim Equality in the Nineteenth Century, The American Historical Review 59, 4 (1954) 844-864.
Di Rienzo E., Il Regno delle Due Sicilie e le Potenze Europee, 1830-1861, Rubbettino 2012.
Dorojan A., L’importanza dell’immigrazione italiana nel processo di modernizzazione della Romania (1859-1918), in: Unità nazionale e modernità nel Risorgimento italiano e romeno. Atti del convegno internazionale in occasione dei 150 anni dell’Unità d’Italia (Bistriţa, 10-12 dicembre 2010), a cura di I. Cârja, Cluj-Napoca 2011, 81-95.
Durando C., Episodi diplomatici del risorgimento italiano dal 1856 al 1863, estratti dalle Carte del generale Giacomo Durando, Torino 1901.
Fornaro P., István Türr. Una biografia politica, Rubbettino 2004.
Gnocchini V., L’Italia dei Liberi Muratori, Milano-Roma 2005.
Guida F., Il secondo risorgimento ellenico (1864-1897). Riflessioni sulla storia greca dall’annessione dell’Eptaneso alla guerra greco-turca, in: Per Rita Tolomeo, scritti di amici sulla Dalmazia e l’Europa centro-orientale, a cura di E. Capuzzo, B. Crevato Selvaggi e F. Guida, Venezia 2014, 77-99.
Guida F., L’Italia e il Risorgimento balcanico. Marco Antonio Canini, Roma 1984.
Hajnal H., The Danube, Its Historical, Political and Economic Importance, The Hague 1920.
Hehn P. N., The origins of modern pan-serbism – The 1844 Načertanije of Ilija Garašanin: an analysis and translation, East European Quarterly 9, 2 (1975) 153-171.
Hösch E., Storia dei paesi balcanici. Dalle origini ai giorni nostri, Torino, traduction de l’allemand par Teodosio Orlando (erste Ausgabe, Geschichte der Balkanländer. Von der Frühzeit bis zur Gegenwart, Stuttgart 1968), 2005.
Jelavić, B. History of the Balkans, Vol. I, Eighteenth and Nineteenth Centuries, Cambridge 1983, 329-331.
Leovac D., The Serbian Question, Russia and Italian Unification (1859-1866), in: Serbian-Italian Relations: History and Modern Times, edited by S. Rudić and A. Biagini, Belgrade 2015, 19-35.
Mackenzie D., Ilija Garašanin: Balkan Bismarck, New York 1985.
Markus S., La missione del console Marcello Cerruti nel 1849, Rassegna storica del Risorgimento 37 (1950) 287-304.
Mattuglia S., Alle origini della ‘nazione’ in Serbia: il ‘Načertanije’ di Ilija Garašanin, Clio 40, 1 (2004) 5-26.
Mattuglia S., Panslavismo e illirismo, Una rassegna sulle origini dello jugoslavismo, Quaderni Giuliani di Storia 15, 2 (1994) 137-165.
Nicolosi G., Romualdo Tecco, in: Dizionario Biografico degli Italiani, 95 (2019), ad vocem.
Pierazzi G., Studi sui rapporti italo-jugoslavi (1848-49), Archivio storico italiano 130, 2 (474), (1972) 181-249.
Pitassio A., Problema slavo meridionale e crisi d’Oriente (1853-1878), Archivio Storico Italiano 136, 1/2 (495/496), (1987) 165-194.
Polo Fritz L., La massoneria italiana nel decennio post unitario. Lodovico Frapolli, Milano 1998.
Polo Fritz L., Una voce. Ludovico Frapolli. I fondamenti della prima massoneria italiana, Arktos, Carmagnola 1998.
Polo Fritz L., Lodovico Frapolli – Luigi Kossuth. La crisi austro-svizzera del 1853, Bellinzona 1990.
Polo Fritz L., Lodovico Frapolli, Scienziato, Rivoluzionario, Diplomatico, Svizzero, Massone, Uomo del Risorgimento, Roma 2014.
Popov Č., La France et la lutte de la Serbie pour l’indépendance d’État de 1830-1878, in: Jugoslovensko-francuski оdnosi. Rapports franco-yougoslaves. A l’occasion des 150 ans de l’ouverture du premier consulat français en Serbie, Réd. еn chef S. Terzić, Beograd 1990.
Quazza G., La politica orientale e politica del Regno Sardo nel 1848-1849 (da documenti inediti), Rassegna storica del Risorgimento XXXIV (1948) 151-167.
Quazza G., La politica orientale sarda nei dispacci del Tecco (1850-1859), Rassegna storica del Risorgimento XLVIII, 4 (1961) 633-680.
Romeo R., Cavour e il suo tempo, 3 Vol., Bari 1969-1984 (nouvelle édition 2012), III, 1854-1861.
Signoretti A., Italia e Inghilterra durante il Risorgimento, Milano 1940.
Sosnosky Th. von, Die Balkanpolitik Osterreich-Ungarns seit 1866, 2 Vol., Stuttgart 1913.
Stipčević N., Serbia e Italia nel XIX secolo, Quaderni Giuliani di Storia 21, 1 (2000) 7-22.
Tamborra A., Cavour e i Balcani, Torinо 1958.
Tamborra A., L’Europa centro-orientale nei secoli XIX-XX (1800-1920), Milano 1973.
Tamborra A., Garibaldi e l’Europa. Impegno militare e prospettive politiche, Roma 1983.
Tamborra A., La politica serba del Regno di Sardegna, 1856-1861 (su documenti inediti), Rivista Storica del Risorgimento 38, 1-2 (1951) 43-72.
Tamborra A., Questione italiana e questione rumena nella politica di Cavour, Archivio Storico Italiano 108, (396), (1950) 175-244.
Temperley H., The Treaty of Paris of 1856 and its execution, The Journal of Modern History 4, 3 (1932) 387-414.
Valsecchi F., L’alleanza di Crimea, Milano 1948.
Volpe G., Italia Moderna, 1815-1898, 2 Vol., Firenze 1973.
Адамовић Ј., Привилегије српског народа у Угарској и рад Благовештенског Сабора 1861, Штампа Српске штампарије, Београд 1902. [Adamović J., Privilegije srpskog naroda u Ugarskoj i rad Blagoveštenskog sabora 1861, Štampa Srpske štamparije, Beograd 1902]
Алексић-Пејковић Љ., Политика Италије према Србији до 1870. године, Београд 1979. [Aleksić-Pejković Lj., Politika Italije prema Srbiji do 1870. godine, Beograd 1979]
Алексић-Пејковић Љ., Српска штампа и ратови за ослобођење и уједињење Италије 1859-1886 године, Историјски часопис 20 (1973) 251-306. [Aleksić-Pejković Lj., Srpska štampa i ratovi za oslobođenje i ujedinjenje Italije 1859-1886 godine, Istorijski časopis 20 (1973) 251-306]
Алексић-Пејковић Љ., Француски утицај у спољној и унутрашњој политици Србије за време Кримског рата (1853-1856), Историјски часопис 11 (1961) 55-88. [Aleksić-Pejković Lj., Francuski uticaj u spoljnoj i unutrašnjoj politici Srbije za vreme Krimskog rata (1853-1856), Istorijski časopis 11 (1961) 55-88]
Јовановић С., Уставобранитељи и њихова влада, Београд 1932. [Jovanović S., Ustavobranitelji i njihova vlada, Beograd 1932]
Кандић T., Власт и судска власт у периоду Турског устава и уставобранитеља, Политичка ревија 14, 2 (2015) 111-123. [Kandić T., Vlast i sudska vlast u periodu Turskog ustava i ustavobranitelja, Politička revija 14, 2 (2015) 111-123]
Ковачевић Д. М., Русија у међународним односима, 1856-1894. Од Кримског рата до савеза са Француском, Београд 2012. [Kovačević D. M., Rusija u međunarodnim odnosima, 1856-1894. Od Krimskog rata do saveza sa Francuskom, Beograd 2012]
Кркљуш Љ., Правна историја српског народа, Прометеј, Нови Сад 2002 (друго издање, Нови Сад 2004, измењено и допуњено издање; Источно Сарајево 2007). [Krkljuš Lj., Pravna istorija srpskog naroda, Prometej, Novi Sad 2002 (drugo izdanje, Novi Sad 2004, izmenjeno i dopunjeno izdanje; Istočno Sarajevo 2007]
Леовац Д., Србија и Русија за време друге владавине кнеза Михаила (1860-1868), Београд 2015. [Leovac D., Srbija i Rusija za vreme druge vladavine kneza Mihaila (1860-1868), Beograd 2015]
Љушић Р., Кнежевина Србија (1830-1839), Београд 1986. [Ljušić R., Kneževina Srbija (1830-1839), Beograd 1986]
Никифоров К. В., Начертаније Илије Гарашанина и спољашња политика Србије 1842-1853, Београд 2016. [Nikiforov K. V., Načertanije Ilije Garašanina i spoljašnja politika Srbije 1842-1853, Beograd 2016]
Попов Ч., Међународни положај, спољна политика и дипломатија Србије, 1804-1878, in: Два века модерне српске дипломатије, ур. Ч. Попов, Д. Р. Живојновић, С. Г. Марковић, Београд 2013, 27-60. [Popov Č., Međunarodni položaj, spoljna politika i diplomatija Srbije, 1804-1878, in: Dva veka moderne srpske diplomatije, ur. Č. Popov, D. R. Živojinović, S. G. Marković, Beograd 2013, 27-60]
Ристић Љ. П., Велика Британија и Србија (1856-1862), Београд 2008. [Ristić Lj. P., velika Britanija i Srbija (1856-1862), Beograd 2008]
Стипчевић Н., Два препорода. Студије о италијанско-српским културним и политичким везама у XIX веку, Београд 1979. [Stipčević N., Dva preporoda. Studije o italijansko-srpskim kulturnim i političkim vezama u XIX veku, Beograd 1979]
Стојанчевић В., Државноправни и национално-политички положај Србије према Сретењском уставу 1835, Зборник Матице српске за историју 38 (1988) 7-16. [Stojančević V., Državnopravni i nacionalno-politički položaj Srbije prema Sretenjskom ustavu 1835, Zbornik Matice srpske za istoriju 38 (1988) 7-16]
Стојанчевић В., Србија у време Кримског рата: 1853-1856, Зборник Матице српске за историју 55 (1997) 55-84. [Stojančević V., Srbija u vreme Krimskog rata: 1853-1856, Zbornik Matice srpske za istoriju 55 (1997) 55-84]
Страњаковић Д., Влада уставобранитеља 1842-1853. Унутрашња и спољашња политика, Београд 1932. [Stranjaković D., Vlada ustavobranitelja 1842-1853. Unutrašnja i spoljašnja politika, Beograd 1932]
Страњаковић Д., Како је постало Гарашаниново „Начертаније“, Споменик СКА 91 (1939) 3-53. [Stranjaković D., Kako je postalo Garašaninovo „Načertanije“, Spomenik SKA 91 (1939) 3-53]
Татић У., Иполит Монден у Србији. Први боравак (1853-1855), Војноисторијски гласник 1 (2013) 71-79. [Tatić U., Ipolit Monden u Srbiji. Prvi boravak (1853-1855), Vojnoistorijski glasnik 1 (2013) 71-79]
Татић У., Иполит Монден у Србији. Други боравак (1861-1865), Војноисторијски гласник 1 (2014) 59-84. [Tatić U., Ipolit Monden u Srbiji. Drugi boravak (1861-1865), Vojnoistorijski glasnik 1 (2014) 71-79 ]
Татић У., Француска и повратак на власт династије Обреновића 1859. године, Историјски часопис 61 (2012) 195-232. [Tatić U., Francuska i povratak na vlast dinastije Obrenovića 1859. godine, Istorijski časopis 61 (2012) 195-232]
Татић У., Француска и Србија и рат за уједињење Италије, Војноисторијски гласник 2 (2012) 23-45. [Tatić U., Francuska i Srbija i rat za ujedinjenje Italije, Vojnoistorijski glasnik 2 (2012) 23-45]
Урић H., Питање реформи и устанка у Турској с посебним освртом на делатност Српско-босанског одбора и руских словенофила (1860-1861), Зборник Матице српске за историју 84 (2012) 7-48. [Urić, N., Pitanje reformi i ustanka u Turskoj s posebnim osvrtom na delatnost Srpsko-bosanskog odbora i ruskih slovenofila (1860-1861), Zbornik Matice srpske za istoriju 84 (2012) 7-48]
Урић H., Српско-црногорски односи и питање устанка у Турској с посебним освртом на извештаје Николе Јовановића Окана (1860-1866), Историјски часопис 59 (2010) 387-420. [Urić N., Srpsko-crnogorski odnosi i pitanje ustanka u Turskoj s posebnim osvrtom na izveštaje Nikole Jovanovića Okana (1860-1866), Istorijski časopis 59 (2010) 387-420]
Христић H., Мемоари, 1840-1862, Ваљево 2006. [Hristić N., Memoari, 1840-1862, Valjevo 2006]
Чланци Парискогъ трактата, заключеногъ подъ 18. Марта 1856. године, Тичући се Србіє, Београд 1856. [Članci Pariskog’ traktata, zaključenog’ pod’ 18. Marta 1856. godine, Tičući se Srbie, Beograd 1856]
AI Website Builder