No Code Website BuilderВладимир Јовановић
БОРБА ПРОТИВ КОЛЕРЕ У СРБИЈИ КРАЈЕМ 19. ВЕКА
UDC 93/94 ISNN 0350–0802
DOI: 10.34298/IC2069349J
УДК: 616.932-036.22(497.11)“18“
стр. 349–373
језик: српски
Апстракт:
Епидемије су одувек представљале велику опасност по човечанство, како својом непредвидивом појавом, тако и великим људским жртвама које су изазивале. Свакако најопаснија болест која је десетковала становништво током претходних векова била је куга, позната у литератури и као црна смрт. Ништа мање опасна није била ни колера, која је представљала болест урбаних средишта, преношена употребом загађене воде. Овај рад посвећен је анализи развоја здравственог система у Србији, као и начинима борбе против епидемије колере током 19. века. Настојање српских званичника да спрече појаву епидемије колере на тлу Србије, током 1892, средишњи је део овог рада. Показало се да су надлежни током претходних деценија прикупили значајно искуство и применили врло делотворна средства у циљу сузбијања тог опасног противника. Масовна дезинфекција санитарних чворова, као и брзо проналажење и изолација оболелих, учинили су да се опасност од избијања масовне епидемије колере у Србији успешно избегне. Тај значајан резултат скромног санитетског система Краљевине Србије био је утолико већи уколико се узму у обзир трагична искуства оних земаља у којима се колера развила у масовну и незадрживу заразу, попут Русије и појединих већих градова Немачке.
Кључне речи:
колера, карантин, епидемије, Београд, изолација, дезинфекција.
Vladimir Jovanović
STRUGGLE AGAINST CHOLERA IN SERBIA IN THE LATE 19TH CENTURY
UDC 93/94 ISNN 0350–0802
DOI: 10.34298/IC2069349J
UDC: 616.932-036.22(497.11)“18“
pp. 349–373
language: serbian
Abstract:
Epidemics have always posed a great danger to mankind, both in terms of their unpredictable outbreaks and huge human losses. The most dangerous disease which decimated the population in the past centuries was certainly plague, also known in literature as the black death. Nothing less dangerous was cholera, which was a disease of urban centres, transmitted by use of contaminated water. This paper examines the development of the healthcare system in Serbia, and methods of struggle against the cholera epidemic in the 19th century. The main emphasis is placed on the attempts of Serbian officials to prevent the cholera epidemic in Serbia in 1892. It was ascertained that the official authorities in the earlier decades gained significant experience and applied highly efficacious means to suppress this pernicious enemy. The mass disinfection of sanitary blocks, and fast tracing and isolation of the diseased helped successfully avoid the danger of the outbreak of a mass cholera epidemic in Serbia. This significant result of the modest sanitary system of the Kingdom of Serbia was all the more important given the tragic experiences of those countries where cholera flared into a mass and unfettered infection, such as Russia and bigger towns of Germany.
Keywords:
cholera, quarantine, epidemics, Belgrade, isolation, disinfection.
ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ – LIST OF REFERENCES
Извори – Primary Sources
Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе кнеза Милоша (1815–1839), прир. Т. Ђорђевић, Београд–Земун 1926. [Arhivska građa za naselja u Srbiji u vreme prve vlade kneza Miloša (1815–1839), prir. T. Đorđević, Beograd–Zemun 1926]
Београд у сећањима 1900–1918, Београд 1977. [Beograd u sećanjima 1900–1918, Beograd 1977]
Геземан Г., Бежанија. Из једног српског дневника 1915. и 1916. године, Београд 2014. [Gezeman G., Bežanija. Iz jednog srpskog dnevnika 1915. i 1916. godine, Beograd 2014]
Двор и породица кнеза Милоша у Пожаревцу 1825–1839, прир. М. Манојловић, Пожаревац 2011. [Dvor i porodica kneza Miloša u Požarevcu 1825–1839, prir. M. Manojlović, Požarevac 2011]
Денић Т., Из дневника једног полицијског чиновника, Београд 1928. [Denić T., Iz dnevnika jednog policijskog činovnika, Beograd 1928]
Животопис Максима Евгеновића, Будимпешта 1877. [Životopis Maksima Evgenovića, Budimpešta 1877]
Казнени законик и кривични судски поступак, средио Г. Никетић, Београд 1924. [Kazneni zakonik i krivični sudski postupak, sredio G. Niketić, Beograd 1924]
Мале A., Дневник са српског двора 1892–1894, Београд 1999. [Male A., Dnevnik sa srpskog dvora 1892–1894, Beograd 1999]
Марковић М., Ратни дневници 1912–1918, Београд 1977. [Marković M., Ratni dnevnici 1912–1918, Beograd 1977]
Милићевић М. Ђ., Кнез Милош прича о себи, Београд 1893. [Milićević M. Đ., Knez Miloš priča o sebi, Beograd 1893]
Нинковић Н., Жизниописанија моја, прир. Т. Поповић, Београд 1988. [Ninković N., Žizniopisanija moja, prir. T. Popović, Beograd 1988]
Плавшић Н., Миловановић А., Протокол магистрата нахије Поречке (1828–1831), Неготин 2012. [Plavšić N., Milovanović A., Protokol magistrata nahije Porečke (1828–1831), Negotin 2012]
Литература – Secondary Works
Ayalon Y., Natural Disasters in the Ottoman Empire, Famine and other Misfortunes, Cambrige University Press, 2015.
Bell J., All the Material Facts in the History of Epidemic Cholera: being a report of the College of Physicians of Philadelphia, to the Board of Health, Philadelphia 1832.
Bulmuş B., Plague, Quarantines and Geopolitics in the Ottoman Empire, Edinburgh University Press 2012.
Clemow F., The Cholera Epidemic of 1892 in the Russian Empire, New York 1893.
Hamlin C., Cholera, the Biography, Oxford University Press, 2009.
Hervé F., А Residence in Greece and Turkey: With notes of the Journey through Bulgaria, Servia, Hungary, and the Balkan, vol. II, London Whittaker & Ave Maria Lane 1837.
Hobsbawm E., The Age of the Revolution 1789–1484, Vintage Books 1996.
Johnson S., The Ghost Map, Riverhead Books 2006.
Kotar S. L. and Gessler J. E., Cholera Worldwide History, McFarland & Company 2014.
Mediterranian Quarantines, 1750–1914, Space, identity and power, ed. J. Chircop and F. J. Martinez, Manchester University Press, 2018.
Morrison S. S., Excrement in the late Middle Ages, Palgrave Мacmillan, 2008.
McGrew R. E., Russia and the Cholera 1823–1832, Kingsport Press 1965.
Parkin J., Are Epidemic Contagious?, London 1887.
Plague and Contagion in the Islamic Mediterranean, ed. Nükhet Varlik, Arc Humanities Press, 2017.
Prinzing F., Epidemic resulting from Wars, Oxford 1916.
Professor Koch on the Bacteriological Diagnosis of Cholera water-filtration and cholera, and the cholera in Germany during the winter of 1892–93, translated by G. Duncan, Edinburgh 1895.
Phillips B., Epidemia, Contagion and Infection, with their Remedies; London 1832.
Riddell J. L., Memoir on the Nature of Miasm and Contagion, Cincinnati 1836.
Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, V, Zagreb 1898–1903.
Stone R. P., Typhys Fever with special reference on Serbian Epidemic, Harvard University Press, 1920.
Talty S., The Illustrious Dead, Crown Publishers, 2009.
Zinsser H., Rats, Lice and History, Transaction Publishers, 2008.
Барби A., Брегалница, Српско-бугарски рат, Београд 1914. [Barbi A., Bregalnica, Srpsko-bugarski rat, Beograd 1914]
Водич Архива Србије, прир. Ј. Недељковић и Е. Ђукнић, Београд 1973. [Vodič Arhiva Srbije, prir. J. Nedeljković i E. Đuknić, Beograd 1973]
Дедић Д., Куга у Јагодини 1837. године, Јагодина 2009. [Dedić D., Kuga u Jagodini 1837. godine, Jagodina 2009]
Димитријевић Л., Како живи наш народ, Београд 2010. [Dimitrijević L., Kako živi naš narod, Beograd 2010]
Ђорђевић Т., Из Србије кнеза Милоша: културне прилике од 1816. до 1839, Београд 1922. [Đorđević T., Iz Srbije kneza Miloša: kulturne prilike od 1816. do 1839, Beograd 1922]
Ђорђевић Т., Обичаји народа српскога, Српски етнографски зборник II, Београд 1909. [Đorđević T., Običaji naroda srpskoga, Srpski etnografski zbornik II, Beograd 1909]
Зборник Константина Јиречека, I, прир. М. Динић, Београд 1959. [Zbornik Konstantina Jirečeka, I, prir. M. Dinić, Beograd 1959]
Јовин С., Епидемија колере у Војводини 1873. године, Нови Сад 1974. [Jovin S., Epidemija kolere u Vojvodini 1873. godine, Novi Sad 1974]
Караџић В., Историјски списи, I, Београд 1969. [Karadžić V., Istorijski spisi, I, Beograd 1969]
Караџић В., Српски рјечник, Беч 1818. [Karadžić V., Srspki rječnik, Beč 1818]
Максимовић Б., Идејни развој српског урбанизма: период реконструкције градова до 1914. године, Београд 1978. [Maksimović B., Idejni razvoj srpskog urbanizma: period rekonstrukcije gradova do 1914. godine, Beograd 1978]
Милићевић М. Ђ., Живот Срба сељака, Београд 1894. [Milićević M. Đ., Život Srba seljaka, Beograd 1894]
Милићевић М. Ђ., Поменик, Београд 1959. [Milićević M. Đ., Pomenik, Beograd 1959]
Михаиловић В., Из историје санитета у обновљеној Србији 1804–1860, Београд 1951. [Mihailović V., Iz istorije saniteta u obnovljenoj Srbiji 1804–1860, Beograd 1951]
Недок A., Балкански ратови 1912–1913. Рад српског војног санитета, Београд 2012. [Nedok A., Balkanski ratovi 1912–1913. Rad srpskog vojnog saniteta, Beograd 2012]
Пауновић-Штерменски Ј., Филип Христић – дипломата и политичар (1819–1905), докторска дисертација, Београд 2013. [Paunović-Štermenski J., Filip Hristić – diplomata i političar (1819–1905]
Пелагић В., Пелагићев народни учитељ, Београд 2012. [Pelagić V., Pelagićev narodni učitelj, Beograd 2012]
Радосављевић Н., Ужице, град и нахија – окружје у времену страха (1788–1862), Ужице 2013. [Radosavljević N., Užice, grad i nahija – okružje u vremenu straha (1788–1862), Užice 2013]
Српски војни санитет у Балканским ратовима, прир. Б. Поповић и В. Тодоровић, Београд 2012. [Srpski vojni sanitet u Balkanskim ratovima, prir. B. Popović i V. Todorović, Beograd 2012]
Станојевић В., Здравствена заштита и комуналне службе у старом Београду, Годишњак града Београда XIII (1966) 139–151. [Stanojević V., Zdravstvena zaštita i komunalne službe u starom Beogradu, Godišnjak grada Beograda XIII (1966) 139–151]
Стојановић В., Историја српског војног санитета, Београд 1992. [Stојаnоvić V., Istorija srpskog vojnog saniteta, Beograd 1992]
Стојановић Д., Калдрма и асфалт, Београд 2008. [Stojanović D., Kaldrma i asfalt, Beograd 2008]
Чајкановић В., Мит и религија код Срба, Београд 1973. [Čajkanović V., Mit i religija kod Srba, Beograd 1973]
No Code Website Builder