Историјски часопис књ. 71 (2022)
The Historical Review, vol. 71 (2022)

Жарко Илић

РАЗГРАНИЧЕЊЕ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ И ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА 1830–1834. 

>>> Преузмите чланак (.pdf)


DOI: 10.34298/IC2271283I

УДК: 327:94](497.11:560)“1830/1834“

стр. 283–330

језик: српски


Aпстракт:

Рад се бави процесом разграничења између Кнежевине Србије и Османског царства у периоду од 1830. до 1834. године. Детаљно су приказани сви радови који су имали за циљ испитивање и премеравање земљишта, у сврху тачног одређивања будуће граничне линије, која је требало да буде заснована на граничној линији коју су држали српски устаници 1812. године. Осветљена је улога руских официра у процесу разграничења, као и рад комисије из 1834. године на повлачењу коначне српско-турске границе. Последњи део рада бави се одређивањем граница нахија које су биле део тзв. отргнутих предела, а које су после разграничења ушле у састав Кнежевине Србије. Поред тога, дати су и статистички подаци о броју становника у нахијама које су припале Кнежевини Србији.

Кључне речи:

разграничење, Кнежевина Србија, Османско царство, руски официри, отргнути предели, историјска географија, историјска демографија.

Žarko Ilić

DEMARCATION BETWEEN THE PRINCIPALITY OF SERBIA AND THE OTTOMAN EMPIRE 1830–1834                     

>>> Download article ( .pdf)


DOI: 10.34298/IC2271283I

UDC: 327:94](497.11:560)“1830/1834“

pp. 283–330

language: serbian


Abstract:

The paper deals with the demarcation process between the Principality of Serbia and the Ottoman Empire from 1830 until 1834. All activities of examining and measuring the land with the aim to draw the exact future border, have been presented in detail. The borderline was based on the line held by the Serbian rebels in 1812. The role of the Russian officers in the demarcation process has also been highlighted, as well as the work of the commission on drawing the final Serbian-Turkish border in 1834. The final part of the paper elaborates on determination of the borders of the nahiyes, which formed a part of so-called “torn-off lands”, i.e. the territories that became part of the Principality of Serbia after the demarcation. The statistical data on population in these nahiyes have also been given.

Keywords:

demarcation, Principality of Serbia, Ottoman Empire, Russian officers, “torn-off lands”, historical geography, historical demography

ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ – LIST OF REFERENCES


Необјављени извори ‒ Unpublished Primary Sources

Државни архив Србије (ДАС), Збирка Мите Петровића (ЗМП) [Državni arhiv Srbije (DAS), Zbirka Mite Petrovića (ZMP)]

ДАС, Збирка Радосава Перовића (ЗРП) [DAS, Zbirka Radosava Perovića (ZRP)]

ДАС, Збирка тефтера (ЗТ) [DAS, Zbirka teftera (ZT)]

ДАС, Кнежева канцеларија (КК), Алексиначка нахија (I) [DAS, Kneževa kancelarija (KK), Aleksinačka nahija (I)]

ДАС, КК, Београдски конак (VI) [DAS, KK, Beogradski konak (VI)]

ДАС, КК, Београдски конзулат (VII) [DAS, KK, Beogradski konzulat (VII)]

ДАС, КК, Ваљевска нахија (IX) [DAS, KK, Valjevska nahija (IX)]

ДАС, КК, Јован Обреновић (XIV) [DAS, KK, Jovan Obrenović (XIV)]

ДАС, КК, Крушевачка нахија (XVII) [DAS, KK, Kruševačka nahija (XVII)]

ДАС, КК, Неготинска нахија (XIX) [DAS, KK, Negotinska nahija (XIX)]

ДАС, КК, Пожаревачка нахија са Поречом (XXI) [DAS, KK, Požarevačka nahija sa Porečom (XXI)]

ДАС, КК, Присаједињење отргнутих округа (XXIV) [DAS, KK, Prisajedinjenje otrgnutih okruga (XXIV)]

ДАС, КК, Соколска нахија (XXVIII) [DAS, KK, Sokolska nahija (XXVIII)]

ДАС, КК, Турци са стране кнезу Милошу (XXX) [DAS, KK, Turci sa strane knezu Milošu (XXX)]

ДАС, КК, Црноречка нахија (XXXVI) [DAS, KK, Crnorečka nahija (XXXVI)]

ДАС, Министарство просвете – Просветно одељење (МПс-П) [DAS, Ministarstvo prosvete – Prosvetno odeljenje (MPs-P)]

ДАС, Министарство иностраних дела – Инострано одељење (МИД-И) [DAS, Ministarstvo inostranih dela – Inostrano odeljenje (MID-I)]

Објављени извори – Published Primary Sources

Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе кнеза Милоша (1815–1839), прир. Тихомир Ђорђевић, Београд – Земун 1926. [Arhivska građa za naselja u Srbiji u vreme prve vlade kneza Miloša (1815–1839), prir. Tihomir Đorđević, Beograd–Zemun 1926]

Вукова преписка IV, прир. Љубомир Стојановић, Београд 1909. [Vukova prepiska IV, prir. Ljubomir Stojanović, Beograd 1909]

Град Параћин 1815–1915, прир. Бранко Перуничић, Београд 1975. [Grad Paraćin 1815–1915, prir. Branko Peruničić, Beograd 1975]

Град Светозарево 1806–1915, прир. Бранко Перуничић, Београд 1975. [Grad Svetozarevo 1806–1915, prir. Branko Peruničić, Beograd 1975]

Дипломатско представништво Србије у Цариграду, 2/I, (1830–1858), прир. Мирослав Перишић, Александар Марковић и Светозар Рајак, Београд 2015. [Diplomatsko predstavništvo Srbije u Carigradu, 2/I, (1830–1858), prir. Miroslav Perišić, Aleksandar Marković i Svetozar Rajak, Beograd 2015]

Документи за българската история, Докумeнти из турските държавни архиви, Част I, (1564–1872), Т. 3, подбралъ и превелъ Панчо Доревъ, София 1940. [Dokumenti za balgarskata istoriјa. Dokumenti iz turskite daržavni arhivi, Čast 1 (1564–1872), T. 3, podbral i prevel Pančo Dorev, Sofia 1940]

Документи о Рашкој области 1900–1912, прир. Милић Ф. Петровић, Београд 1995. [Dokumenti o Raškoj oblasti 1900–1912, prir. Milić. F. Petrović, Beograd 1995]

Књажеска канцеларија. Јагодинска нахија 1830–1835, књ. 3, прир. Зоран Марковић и Светлана Мишковић, Јагодина 2009. [Knjažeska kancelarija. Jagodinska nahija 1830–1835, knj. 3, prir. Zoran Marković i Svetlana Mišković, Jagodina 2009]

Књажеска канцеларија. Нахија Пожешка 1815–1839, књ. 1, прир. Данило Вуловић, Београд 1953. [Knjažeska kancelarija. Nahija Požeška 1815–1839, knj. 1, prir. Danilo Vulović, Beograd 1953]

Књажеска канцеларија, Ужичка нахија (1831–1839), књ. 2, прир. Недељко Радосављевић, Београд–Ужице 2006. [Knjažeska kancelarija, Užička nahija (1831–1839), knj. 2, prir. Nedeljko Radosavljević, Beograd–Užice 2006]

Крушевац у једном веку 1815–1915, прир. Бранко Перуничић, Крушевац 1971. [Kruševac u jednom veku 1815–1915, prir. Branko Peruničić, Kruševac 1971]

Москва – Србија, Београд – Русија. Документи и материјали, т. 2: Друштвене и политичке везе 1804–1878 / Москва – Сербия, Белград – Россия. Сборник документов и материалов, том 2, Общественно-политические связи. 1804–1878, прир. Мирослав Јовановић и др., Београд–Москва / Белград–Москва 2011. [Moskva – Srbija, Beograd – Rusija. Dokumenti i materijali, t. 2, Društvene i političke veze 1804–1878 / Moskva – Serbija, Belgrad – Rosija. Sbornik dokumentov i materialov, tom 2, Obšcestveno – političeskie svjazi 1804–1878, prir. Miroslav Jovanović i dr., Beograd–Moskva 2011]

Ристић Радомир, „Попис арачких глава Јошанице, Горњег Ибра и Јелеча (1833)”, Наша прошлост 16 (2015) 79–142. [Ristić Radomir, „Popis aračkih glava Jošanice, Gornjeg Ibra i Jeleča (1833)”, Naša prošlost 16 (2015) 79–142]

Стојанчевић Владимир, „Коцебуовљев протокол о одређивању граница Србије из 1831. године”, Споменик CXXXIV. Одељење историјских наука 9 (1995) 169–174. [Stojančević Vladimir, „Kocebuovljev protokol o određivanju granica Srbije iz 1831. godine”, Spomenik CXXXIV. Odeljenje istorijskih nauka 9 (1995) 169–174]

Цвијетић Лепосава, „Попис становништва и имовине у Србији 1834. године”, Мешовита грађа 13 (1984) 9–118. [Cvijetić Leposava, „Popis stanovništva i imovine u Srbiji 1834. godine”, Mešovita građa 13 (1984) 9–118]

Картографски извори – Cartographic Sources

Миленковић Jован, Кнажевство Србiе, Београд 1850. (Народна библиотека Србије, Одељење посебних фондова – Картографски фонд, Кр II 599) [Milenković Jovan, Knjažestvo Srbie, Beograd 1850. (Narodna biblioteka Srbije, Odeljenje posebnih fondova – Kartografski fond, Kr II 599)]

Topografska karta 1:25.000, Sjenica 2-4 (Golija – Istok), Beograd 1972. https://www. topografskakarta.com/jugo/download/srb_25/sijenica_8/h522.html.

Новине – Newspapers

Србске новине [Srbske novine]

Литература – Secondary Works

Aličić Ahmed, Pokret za autonomiju Bosne od 1831. do 1832. godine, Sarajevo 1996.

Kreševljaković Hamdija i Hamdija Kapidžić, Sudsko administrativna podjela Bosne i Hercegovine početkom XIX stoljeća, Sarajevo 1950.

Алексић Антоније, ,,Грађа за картографију и за географију Србије”, Годишњница Николе Чупића 5 (1883) 259–271. [Aleksić Antonije, ,,Građa za kartografiju i za geografiju Srbije”, Godišnjica Nikole Čupića 5 (1883) 259–271]

Атанасов Християн, Християни и Евреи във Видинско. Джизие описи на Видинския санджак от 20-те години на XVIII Век, София 2010. [Atanasov Hristijan, Hristijani i Evrei v Vidinsko. Džizie opisi na Vidinskija sandžak ot 20-te godini na XVIII Vek, Sofija 2010]

Баласчев Георги, Неиздати турски документи о Првом српском устанку, Београд 1905. [Balasčev Georgi, Neizdati turski dokumenti o Prvom srpskom ustanku, Beograd 1905]

Бојовић Радивоје, „Карта ’савремене’ Србије Александра Григорјевич Розелион Сашаљског из 1831”, у: Архивска грађа као извор за историју, ур. Никола Поповић, Београд 2000, 602–607. [Bojović Radivoje, „Karta ’savremene’ Srbije Aleksandra Grigorjevič Rozelion Sašaljskog iz 1831”, u: Arhivska građa kao izvor za istoriju, ur. Nikola Popović, Beograd 2000, 602–607]

Гавриловић Михаило, Милош Обреновић (1827–1835), књ. 3, Београд 1912. [Gavrilović Mihailo, Miloš Obrenović (1827–1835), knj. 3, Beograd 1912]

Губеринић Радомир, Кнез Никола Васојевић, Андријевица 1997. [Guberinić Radomir, Knez Nikola Vasojević, Andrijevica 1997]

Дурковић-Јакшић Љубомир, Србијанско-црногорска сарадња (1830–1851), Београд 1957. [Durković-Jakšić Ljubomir, Srbijansko-crnogorska saradnja (1830–1851), Beograd 1957]

Достян Степановна Ирина, ,,Миссии русских государственных деятелей и военных в Сербском Княжестве в 30-е гг. XIX в.”, Национальное возрождение балканских народов в первой половине XIX века и Россия, ур. Искра В. Чуркина, Москва 1992, 123–149. [Dostjan Stepanova Irina, „Missii russkih gosudarstvennih dejatelej i voennih v Serbskom Knjažestve v 30-e gg. XIX v.”, Nacionalnoe vozroždenie balkanskih narodov v pervoj polovine XIX veka i Rossija, ur. Iskra V. Čurkina, Moskva 1992, 123–149]

Живковић Новак, „Старовлашки немири и прикључење дела Старог Влаха Србији”, Зборник радова Народног музеја 6 (Чачак 1975) 5–29. [Živković Novak, „Starovlaški nemiri i priključenje dela Starog Vlaha Srbiji”¸ Zbornik radova Narodnog muzeja 6 (Čačak 1975) 5–29]

Живковић Новак, „Сукоб код Мокре Горе и немири на Дрини (1834)”, Ужички зборник 6 (1977) 57–78. [Živković Novak, „Sukob kod Mokre Gore i nemiri na Drini (1834)”, Užički zbornik 6 (1977) 57–78]

Живковић Новак, Ужички немири (1828–1838), Титово Ужице 1979. [Živković Novak, Užički nemiri (1828–1838), Titovo Užice 1979]

Илић Радомир, Ибар. Антропогеографска проучавања, Београд 1905. [Ilić Radomir, Ibar. Antropogeografska proučavanja, Beograd 1905]

Јакшић Гргур, Акерманска конвенција закључена између Русије и Турске 25. септембра 1826. г. Студија из дипломатске историје, Београд 1911. [Jakšić Grgur, Akermanska konvencija zaključena između Rusije i Turske 25. septembra 1826. g. Studija iz diplomatske istorije, Beograd 1911]

Караџић Стефановић Вук, „Географическо-статистическо описаније Србије”, Даница. Забавник за годину 1827, 27–120. [Karadžić Stefanović Vuk, „Geografičesko-statističesko opisanije Srbije”, Danica. Zabavnik za godinu 1827, 27–120]

Караџић Стефановић Вук, „Имена села у Србији изван пашалука Бијоградскога”, Даница. Забавник за годину 1828, 222–234. [Karadžić Stefanović Vuk, „Imena sela u Srbiji izvan pašaluka Bijogradskoga”, Danica. Zabavnik za godinu 1828, 222–234]

Љушић Радош, Кнежевина Србија (1830–1839), Београд 1986. [Ljušić Radoš, Kneževina Srbija (1830–1839), Beograd 1986]

Љушић Радош, Српска државност 19. века, Београд 2008. [Ljušić Radoš, Srpska državnost 19. veka, Beograd 2008]

Маринковић Мирјана, Турска канцеларија кнеза Милоша Обреновића (1815–1839), Београд 1999. [Marinković Mirjana, Turska kancelarija kneza Miloša Obrenovića (1815–1839), Beograd 1999]

Марковић Љубомир и Светислав Марковић, Становништво Моравичког Старог Влаха, Београд 2002. [Marković Ljubomir i Svetislav Marković, Stanovništvo Moravičkog Starog Vlaha, Beograd 2002]

Мушицки Ђорђе, Историческо-критическо описанiе битке Косовопољске одъ г. 1389. юнiя 15, Нови Сад 1847. [Mušicki Đorđe, Istoričesko-kritičesko opisanije bitke Kosovopoljske od g. 1839. junija 15, Novi Sad 1847]

Павловић Љубомир, Соколска нахија. Ко смо ми Подринци – наши корени, Београд 2003. [Pavlović Ljubomir, Sokolska nahija. Ko smo mi Podrinci – naši koreni, Beograd 2003]

Павловић Марко, Српска правна историја, Крагујевац 2005. [Pavlović Marko, Srpska pravna istorija, Kragujevac 2005]

Пантелић Душан, ,,Присаједињење отргнутих крајева Србији пре сто година”, Браство 27 (1933) 51–61. [Pantelić Dušan, „Prisajedinjenje otrgnutih krajeva Srbiji pre sto godina”, Brastvo 27 (1933) 51–61]

Петровић Мита, Финансије и установе обновљење Србије до 1842. с једним погледом на ранији историјски развој финансијског уређења у Србији, Београд 1897. [Petrović Mita, Finansije i ustanove obnovljene Srbije do 1842. s jednim pogledom na raniji razvoj finansijskog uređenja u Srbiji, Beograd 1897]

Петровић Пeтар, Рашка. Антропогеографска проучавања, књ. 1, Београд 1984. [Petrović Petar, Raška. Antropogeografska proučavanja, knj. 1, Beograd 1984]

Петровић Петар, Рашка. Антропогеографска истраживања, књ. 2, Нови Пазар 2010. [Petrović Petar, Raška. Antropogeografska istraživanja, knj. 2, Novi Pazar 2010]

Поповић Радомир, Аврам Петронијевић 1791–1852, Београд 2012. [Popović Radomir, Avram Petronijević 1791–1852, Beograd 2012]

Поповић Радомир, „Тома Вучић Перишић и исељавање Турака из Подриња 1834. године”, Рачански зборник 5 (2000) 17–29. [Popović Radomir, ,,Toma Vučić Perišić i iseljavanje Turaka iz Podrinja 1834. godine”, Račanski zbornik 5 (2000) 17–29]

Ранђеловић Милан, Културне прилике у Нишу у XIX веку у време османске управе. Архивистичко-документалистички приступ (докторска дисертација, Филолошки факултет Београд, 2021) [Ranđelović Milan, Kulturne prilike u Nišu u XIX veku u vreme osmanske uprave. Arhivističko-dokumentalistički pristup (doktorska disertacija, Filološki fakultet Beograd, 2021)]

Ранке Леополд, Србија и Турска у деветнаестом веку, Београд 1892. [Ranke Leopold, Srbija i Turska u devetnaestom veku, Beograd 1892]

Ристић Јован, Спољашњи одношаји Србије новијега времена, књ. 2, 1860–1868, Београд 1887. [Ristić Jovan, Spoljašnji odnošaji Srbije novijega vremena, knj. 2, 1860–1868, Beograd 1887]

Савић Александар, Кнежевина Србија и Османско царство (1839–1858) (докторска дисертација, Филозофски факултет Београд, 2021) [Savić Aleksandar, Kneževina Srbija i Osmansko carstvo (1839–1858) (doktorska disertacija, Filozofski fakultet Beograd, 2021)]

Спирић Миодраг, Историја Алексинца и околине до краја прве владавине кнеза Милоша, Алексинац 2016. [Spirić Miodrag, Istorija Aleksinca i okoline do kraja prve vladavine kneza Miloša, Aleksinac 2016]

Стојанчевић Владимир, „Два оружана сукоба на српско-турској граници за време прве владе кнеза Милоша Обреновића”, Историски часопис 4 (1952–1953) 1954, 129–145. [Stojančević Vladimir, „Dva oružana sukoba na srpsko-turskoj granici za vreme prve vlade kneza Miloša Obrenovića”, Istoriski časopis 4 (1952–1953) 1954, 129–149]

Стојанчевић Владимир, „Шест припојених нахија кнез-Милошеве Србије. Прилог историскоj географији Србије из почетка XIX века”, Историски гласник 3 (1954) 73–106. [Stojančević Vladimir, „Šest pripojenih nahija knez-Miloševe Srbije. Prilog istoriskoj geografiji Srbije iz početka XIX veka”, Istoriski glasnik 3 (1954) 73–106]

Стојанчевић Владимир, Кнез Милош и Источна Србија 1833–1838, Београд 1957. [Stojančević Vladimir, Knez Miloš i Istočna Srbija 1833–1838, Beograd 1957]

Стојанчевић Владимир, „Лесковац као административно подручје за последњих сто година турске власти”, Лесковачки зборник 3 (1963) 62–64. [Stojančević Vladimir, „Leskovac kao administrativno područje za poslednjih sto godina turske vlasti”, Leskovački zbornik 3 (1963) 62–64]

Стојанчевић Владимир, „Територија и границе Србије 1804–1833”, Глас САНУ CCCXXXVIII, Одељење историјских наука 3 (1983) 187–218. [Stojančević Vladimir, „Teritorija i granice Srbije 1804–1833”, Glas SANU CCCXXXVIII, Odeljenje istorijskih nauka 3 (1983) 187–218]

Топаловић Владета, Трудово. Живот и обичаји народни, Београд 1997. [Topalović Vladeta, Trudovo. Život i običaji narodni, Beograd 1997]

Шкаламера Жељко, „Картографија Србије и југословенских земаља од почетка XVI до краја XIX века”, у: Србија и суседне земље на старим географским картама, ур. Драгослав Срејовић, Београд 1991, 55–166. [Škalamera Željko, „Kartografija Srbije i jugoslovenskih zemalja od početka XVI do kraja XIX veka”, u: Srbija i susedne zemlje na starim geografskim kartama, ur. Dragoslav Srejović, Beograd 1991, 55–166]

Шешум Урош, Србија и Стара Србија 1804–1839, Београд 2017. [Šešum Uroš, Srbija i Stara Srbija 1804–1839, Beograd 2017]

Шешум Урош, „Насељавање Крушевца 1832–1839”, у: Капија Поморавља у духовној историји српског народа, ур. Сузана Рајић и др., Својново–Крушевац 2017, 113–118. [Šešum Uroš, „Naseljavanje Kruševca 1832–1839”, u: Kapija Pomoravlja u istoriji srpskog naroda, ur. Suzana Rajić i dr., Svojnovo–Kruševac 2017, 113–118]

AI Website Generator