ЕТНОГЕНЕЗА СРБА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ:
УПОРЕДНА АНАЛИЗА ИСТОРИЈСКО-КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА, ГЕНЕТИЧКОГ МАТЕРИЈАЛА
И ПРЕДМЕТА МАТЕРИЈАЛНЕ КУЛТУРЕ СА АСПЕКТА АНАЛИТИЧКЕ ХЕМИЈЕ
Руководилац пројекта
др Ирена Цвијановић,
научни сарадник, Историјски институт Београд
Координатор
Историјски институт Београд
Реализатори истраживања
Археолошки институт у Београду
Иновациони центар Хемијског факултета у Београду
Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
Историјски институт Београд
О Пројекту
Основна замисао пројекта јесте да се успостави корелативна методологија којом би се подржале или оспориле одређене претпоставке, односно којом би се дошло до чвршћих закључака у сваком од научних поља засебно: хуманистичке науке, биолошке (генетика) и хемија (аналитичка хемија). У праскозорје модерне историографије, средином 19. века, сматрало се да је један вест “истинита” уколико је потврђују три независна извора. Развој науке и технологије омогућио је да се овај приступ ревидира: исказ је “истинит” уколико га потврђују три науке. Свака наука у својој области: хуманистичке науке, генетика и аналитичка хемија, својом методом, пружиће анализу и закључке, који ће потом међусобно бити сучељени. Из области хуманистичких наука, поред резултата археолошких ископавања и антрополошких истраживања која се баве социјалним и здравственим аспектом српског средњевековног друштва и њиховом материјалном културом, циљ је и истраживање и проучавање писаних извора (арапских, старословенских и латинских) који представљају основ за формирање слике о средњевековном друштву.
Методологија којом ће се приступити реализовању теме овог пројекта, сложена је, управо из разлога што је у пројекат укључено више научних дисциплина и што свака од њих има своје методолошке особености и ограничења. Стога, пројекат представља целину којој ће приступ бити садржан pars pro toto. Наиме, ограничене могућности, људски ресурси, пре свега, а затим и потреба да се овлада методологијом у посебним областима (нпр. генетика), намећу да се у оквиру пројекта обради један регион Србије, попут репрезентативног узорка, како би се пре свега овладало методологијом, направио модел, на основу којег би у наредном раздбољу овај пројекат могао да пружи целовиту слику постављених питања на целокупном простору Србије.
Истраживачи ангажовани на пројекту
др Ирена Цвијановић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд,
руководилац пројекта
др Дејан Булић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Владета Петровић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Драгана Кунчер,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
мр Игор Стојић,
истраживач сарадник,
Историјски институт Београд
Дејан Црнчевић,
истраживач сарадник,
Историјски институт Београд
др Бојана Радовановић
др Александар Булатовић,
научни саветник,
Археолошки институт у Београду
др Милорад Стојић,
научни саветник у пензији,
Археолошки институт у Београду
др Наташа Ковачевић Грујичић,
виши научни сарадник,
Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
др Марија Мојсин,
виши научни сарадник,
Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
др Андријана Клајн,
виши научни сарадник,
Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
др Јелена Поповић,
виши научни сарадник,
Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
др Владанка Вуковић,
истраживач сарадник,
Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
академик Милена Стевановић
(САНУ)
др Иван Анђелковић,
научни сарадник,
Иновациони центар Хемијског факултета у Београду
СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ (XIII–XV ВЕК):
ПОЛИТИЧКИ, ПРИВРЕДНИ, ДРУШТВЕНИ И ПРАВНИ ПРОЦЕСИ
Руководилац пројекта
др Невен Исаиловић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
Реализатори истраживања
Историјски институт Београд
Филозофски факултет Универзитета у Београду
О Пројекту
Предмет истраживања јесу политички, привредни, друштвени и правни процеси у српским средњовековним земљама (Србији, Рашкој, Босни, Зети итд) превасходно у периоду XIII–XV века. Нова истраживања заснована су најпре на необјављеним историјским изворима, а потом и на новом тумачењу и реинтерпретацији познатих. Нова сазнања доприносе бољем познавању не само српских земаља у средњем веку негои читавог региона. Истраживања су усмерена на неколико тематских целина: већи део истраживања посвећен је појединим аспектима односа српских средњовековних земаља са околним државама (Византијом, Бугарском, Угарском, Венецијом, Дубровником и Турском; изучавање привредног живота, са посебним освртом на трговину, рударство, занатство, кредитно пословање итд. У оквиру ове тематске целине обухваћено је истраживање градова као привредних центара, као и проучавање веза српских земаља са приморским градовима Далмације, Зетског примирја и Медитерана (посебно Дубровника, Котора и Венеције); истржаивање социјалне структуре српских земаља, односно проучавање разних слојева друштва – појединих владарских, властеоских и трговачких породица, појединих друђтвених слојева, дворских, дипломатски и кацеларијских служби, социјалне дифернцијације друштва у првим годинама турске владавине, студије рода итд; изучавање сфпског средњовековног законодавства – рад на текстолошким разликама рукописа насталих у пероиду XIII–XV века омогућава праћење процеса стварања и измене правних института и утврђивање могућих узора (византијских и средњоеврпских) као и потпуније реконструисање појединих правних области (кривичне, грађанске); историјско-географска истраживања имају за циљ допуну досадашњих сазнања о територијалном устројству српских земаља и проучавање историје појединих средоњовековних области, жупа, насеља и становништва; критичко издвање извора на српскословенском, латинском, староиталијанском и грчком језику. У склопу ове целине проучавају се и помоћне историјске науке, првенствено историја дипломатике, историја владарских и властеоских канцеларија код Срба у средњем веку, као и генеалогија и хералдика; део истраживања усмерен је на могућност примене нових дигиталних технологија у историји и друштвено-хуманистичким наукама.
Истраживачи ангажовани на пројекту
др Невен Исаиловић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд,
руководилац пројекта
др Срђан Рудић,
виши научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Александар Узелац,
виши научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Александра Крстић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Милош Ивановић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Ивана Коматина,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Александар Крстић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Александра Фостиков,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Јелена Глушац,
истраживач сарадник,
Историјски институт Београд
Драгић Живојиновић,
истраживач сарадник,
Историјски институт Београд
Александар Јаковљевић,
истраживач сарадник,
Историјски институт Београд
Марко Гавриловић,
истраживач приправник,
Историјски институт Београд
Бењамин Хекић,
истраживач приправник,
Историјски институт Београд
Проф. др Небојша порчић,
ванредни професор,
Филозофски факултет Универзитета у Београду
Академик Десанка Ковачевић Којић (САНУ)
др Марица Маловић Ђукић,
виши научни сарадник у пензији, Историјски институт Београд
др Биљана Марковић Цицимелис,
виши научни сарадник у пензији, Историјски институт Београд
ОД УНИВЕРЗАЛНИХ ЦАРСТАВА КА НАЦИОНАЛНИМ ДРЖАВАМА.
ДРУШТВЕНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРОМЕНЕ У СРБИЈИ И НА БАЛКАНУ
Руководилац пројекта
др Петар В. Крестић,
научни саветник,
Историјски институт Београд
Реализатори истраживања
Историјски институт Београд
Филозофски факултет Универзитета у Београду
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
Филозофски факултет Универзитета у Нишу
О Пројекту
Крупне политичке и друштвене промене, као и процес модернизације, представљају кључна обележја новије историје Балкана и Србије. Основни циљ пројекта представља сагледавање најважнијих елемената тих процеса дугог трајања на простору српске државе, као и околних области, од 16. до почетка 20. века. Промене друштвених и политичких оквира, започете великим реформама унутар Хабзбуршког и Османског царства, настављене су и знатно убрзане на тлу нове српске државе, настале почетком 19. века. Наметње модернизацијских вредности посредством мера централне управе и одлука политичке елите, за последицу је имало феномен неједанког или ограниченог развоја. Прецизно дефинисаним појединачним темама у оквиру пројекта обухваћен је широк спектар истраживачких проблема, који покривају готово све аспекте амбивалентног феномена убрзане модернизације. Упоредо са изучавањем елитних делова друштва, подједнака пажња усмерена је и на анализу његових маргиналних слојева. Склопљени у јединствену целину резултати истраживања пружају нову и избалансирану слику српског друштва, као и његовог ширег, балканског окружења. Истраживања су усмерена на три институтције од кључног значаја за остварење планова о економској и политичкој независности земље – Народну банку, железницу и војску. То је била основа реформског програма Краљевине Србије. Посебну исраживачку целину представљају друштвени феномени који се јављају као последица реформског процеса, као што су оснивање и промовисање грађанских, националних и хуманитарних удружења и иницијатива. Поред тога, предмет изучавања представља и у то време све присутнија потреба нове грађанске елите за квалитетним оргнизовањем слободног времена, с обзиром на то да је право на приватност, одмор и доколицу убрзо постало друштвена норма. Целовита анализа и објективно тумачење различитих домета и последица модернизацијских процеса представљају основни циљ истраживања на пројекту.
Истраживачи ангажовани на пројекту
др Петар В. Крестић,
научни саветник,
Историјски институт Београд
др Александра Вулетић,
виши научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Срђан Катић,
виши научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Бојана Миљковић Катић,
виши научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Ана Столић,
виши научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Милић J. Милићевић,
виши научни сарадник ,
Историјски институт Београд
др Драгана Амедоски,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Јелена Илић Мандић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Владимир Јовановић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Татјана Катић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Исидора Точанац Радовић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Гордана Гарић Петровић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
Нино Делић,
истраживач сарадник,
Историјски институт Београд
Ненад Миленовић,
истраживач сарадник,
Историјски институт Београд
Марија Андрић,
истраживач приправник,
Историјски институт Београд
проф. др Божица Младеновић,
редовни професор,
Филозофски факултет Универзитета у Нишу
проф. др Момир Самарџић,
редовни професор,
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
Ирена Ћировић,
асистент,
Филозофски факултет Универзитета у Београду
ЕВРОПА И СРБИ (1804–1918) :
ПОДСТИЦАЈИ И ИСКУШЕЊА ЕВРОПСКЕ МОДЕРНЕ
Руководилац пројекта
др Славенко Терзић,
дописни члан САНУ
Реализатори истраживања
Историјски институт Београд
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Институт за славистику РАН, Москва, Русија
О Пројекту
Истраживања на пројекту се баве врло сложеним сплетом многоструких веза и утицаја развијених европских средина са Србијом и српским народом у целини у пероду 1804–1918. године који представља једну од преломних фаза у новијој српској али и европској историји. Период друге половине 19. и почетка 20. века који се у историографији означава као зенит европског пута ка Модерни, узет је у овом пројекту као окосница друштвених, културних, политичких и економских утицаја Европе на развитак свих елемената српског друштва у његовом постепеном и нимало једноставном ослобађању снажних утицаја Оријета и преузимању европских вредности и начела. У цивилизацијском, друштвеном, привредном па и политичком погледу, означени перод представља прoцес постепене европеизације српског друшва, односно, напуштања оријенталних цивилизацијских оквира и прихватање вредности и начела модерне средњеевропске и западноевропске културе. У средишту пажње истраживања су вишестране везе и утицаји, на првом месту Немачке, Француске, Русије, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава и Турске као и: западноеврпски утицај на формирање политичких и правних институтција у Србији, знање и представе у британском друштву о Србији и Србима у првој половини 19. века, оријентално наслеђе и Ислам у српском друштву у 19. и почетком 20. века, руски друштвени и културни религиозно-филозофски утицај у српском друштву у 19. веку, Србија и српско друштво у спољнополитичким, култуним и економским процесима Француске на Балкану, амерички прогресивистички покрет и Србија првих деценија 20. века, Васељенска патријаршија и Срби у 19. веку. У методолошком и теоријском погледу истраживања на пројекту имају за циљ да прошире тематско поље истраживања и да уместо доминације политичке историје већу пажњу обрате на историју друштва, културе, друштвених установа, привредних и економских прoцеса као и на развитак друштвене мисли и друштвених идеја. Основни истраживачки циљ јесте да на основу нових архивских и других истраживања и са новом интерпретацијом научно осветли све фазе, историјске ритмове и дубину веза и утицаја развијених европских друштава на обликовање модерног друштвених и националног идентитета Србије и Срба током 19. и почетком 20. века.
Истраживачи ангажовани на пројекту
др Славенко Терзић,
дописни члан САНУ
др Недељко В. Радосављевић,
научни саветник,
Историјски институт Београд
др Александар Растовић,
научни саветник,
Историјски институт Београд
др Радомир Ј. Поповић,
виши научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Биљана Вучетић,
виши научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Биљана Стојић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Урош Татић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Јована Шаљић,
научни сарадник,
Историјски институт Београд
др Василије Драгосављевић,
истраживач сарадник,
Историјски институт Београд
Јована Блажић Пејић,
истраживач сарадник, Историјски
институт Београд
Милан Кутлешић,
истраживач сарадник,
Историјски институт Београд
Милун Стијовић,
истраживач сарадник,
Историјски институт Београд
Јелена Радосављевић,
истраживач сарадник,
Историјски институт Београд
проф. др Мирјана Маринковић,
ванредни професор,
Филолошки факултет Универзитета у Београду
др Константин Никифоров,
Институт за славистику РАН, Москва, Русија
