Историјски часопис књ. 70 (2021)
The Historical Review, vol. 70 (2021)

Срђан Катић, Дејан Булић

СТАРОВЛАШКЕ НАХИЈЕ БОБОЉ И ОСТАТИЈА (15–18. ВЕК)                                                  

>>> Преузмите чланак (.pdf)


UDC 93/94 ISNN 0350–0802

DOI: 10.34298/IC2170215K

УДК: 911.37:94(497.11)“14/17“

стр. 215–251

језик: српски


Aпстракт:

Рад је настао упоредним проучавањем османских извора и археолошким рекогносцирањем терена. Захваљујући мултидисциплинарном приступу убицирана су бројна стара насеља, попут Бобоља и највећег насеља на Голији Равништа и идентификовани остаци неколико верских и привредних објеката. Приближно је датирана већина цраква, а утврђен је и ктитор манастира Придворице. У раду су приказани развој и карактеристике планинских насеља, порекло и динамика становништва, специфичан статус Старовлашана и најзаступљеније привредне делатности. Редак дефтер старих и нових власника баштина из 1708. године, омогућава да се јасније сагледа устанак на Голији из 1688, размере страдања и расејања у Великој сеоби, као и верска и социјална структура нових власника. Посебан део рада посвећен је пронађеним материјалним остацима.

Кључне речи:

Османско царство, Босански санџак, Стари Влах, власи, миграције, Бечки рат, рударство, цркве.

Srđan Katić, Dejan Bulić

THE DISTRICTS OF BOBOLJ AND OSTATIJA IN STARI VLAH (15 TH - 18TH CENTURY)                     

>>> Download article ( .pdf)


UDC 93/94 ISNN 0350–0802

DOI: 10.34298/IC2170215K

UDC: 911.37:94(497.11)“14/17“

pp. 215–251

language: serbian


Abstract:

The paper relies on a comparative study of Ottoman sources and archaeological ground reconnaissance. Owing to a multidisciplinary approach, old settlements were located, such as Bobolj and the largest settlement in Golija – Ravništa. The remains of several religious and economic buildings were also identified. The majority of churches were approximately dated, and the ktetor of the Pridvorica monastery was determined. The paper presents the development and characteristics of the mountain settlements, the origin and dynamics of the population, specific status of the Stari Vlah inhabitants, and the most commonplace economic activities. The rare defter of old and new estate owners from 1708 sheds more light on the rebellion in Golija from 1688, the scope of suffering and migration in the Great Migration, as well as the religious and social structure of new owners. A part of the paper is devoted to the found material remains.

Keywords:

Ottoman Empire, Sanjak of Bosnia, Stari Vlah, vlachs, migrations, Great Turkish War, mining, churches.

ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ – LIST OF REFERENCES


Архиви – Archives

Başbakanlık Osmanlı Arşivi:

Tapu Tahrir defterleri: TD 16; TD 18; TD 24; TD 56; TD 57; TD 157; TD 164; TD 211; TD 764;

Mâliye defterleri: MAD 407; MAD 768; MAD 4480; MAD 7534; MAD 9861


Објављени извори – Published Primary Sources

Akgündüz A. Osmanlı Kanunnâmeleri ve Hukuki Tahlilleri, 5/2, Istanbul 1992.

Aličić А., Sumarni popis Sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, Mostar 2008.

Djurdjev B., Filipović N., Hadžibegić H., Mujić M., Šabanović H., Kanuni i kanun-name za Bosanski, Hercegovački, Zvornički, Kliški, Crnogorski i Skadarski sandžak, Sarajevo 1957.

Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604.godine, obradila S. Buzov, priredila L.Gazić, sv. II, Sarajevo 2000.

Theiner A., Vetera monumenta historica Hungariam sacram illustrantia, I, Otto Zeller, Osnabrück 1968.

Handžić A., Dva prva popisa Zvorničkog sandžaka (iz 1519. i 1533. godine), Sarajevo 1986.

Hadžibegić H, Handžić А., Kovačević Е., Oblast Brankovica – Opsirni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevо 1972.

Šabanović H., Krajište Isa Bega Ishakovi‡a – Zbirni katastarski popis iz 1455 godine, Sarajevо 1964.

Катић Т., Гарић Петровић Г., „Попис зеамета и тимара области Брвеник из 1477. године“, Мешовита грађа (Miscellanea) 32 (2011) 157‒190. [Katić T., Garić Petrović G., „Popis zeameta i timara oblasti Brvenik iz 1477. godine“, Mešovita građa (Miscellanea) 32 (2011) 157‒190]

Стојановић Љ., Стари српски родослови и летописи, Сремски Карловци 1927. [Stojanović Lj., Stari srpski rodoslovi i letopisi, Sremski Karlovci 1927]


Литература – Secondary Sources

Katić T., „The sancak of Prizren in the 15th and 16th century“, OTAM 33 (2013) 108‒119.

Moačanin N., „Cısr-ı Kebir-i Ösek“, u: Veliki osiječki most, Zagreb‒Osijek: HAZU, 2014, 84‒99.

Simić V., Istorijski razvoj našeg rudarstva, Beograd 1951.

Šabanović H., Bosanski pašaluk: postanak i upravna podjela, Sarajevo 1982. 

Динић М., „Југозападна Србија у средњем веку“, у: Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 68‒83. [Dinić M., „Jugozapadna Srbija u srednjem veku“, u: Srpske zemlje u srednjem veku, Beograd 1978, 68‒83]

Ђурић С., Пејић С., Крстановић Б., Темерински С., „Споменици у сливу Студенице, опис и стање“, Саопштења 22‒23 (1990‒1991) 182‒225. [Đurić S., Pejić S., Krstanović B., Temerinski S., „Spomenici u slivu Studenice, opis i stanje“, Saopštenja 22‒23 (1990‒1991) 182‒225]

Зарковић Б., „Остатија или Остраћа“, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини 47-2 (2017) 169‒193. [Zarković B., „Ostatija ili Ostraća“, Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini 47-2 (2017) 169‒193]

Зиројевић О., „‘Il famoso ponte d` Essek’”, Зборник Матице српске за историју 35 (1987) 83–90. [Zirojević O., ‘„Il famoso ponte d` Essek’”, Zbornik Matice srpske za istoriju 35 (1987) 83‒90]

Јиречек К., Историја Срба. Културна историја, II, Београд 1990. [Jireček K., Istorija Srba. Kulturna istorija, II, Beograd 1990].

Јиречек К., „Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем веку“, у: Зборник радова Константина Јиречека, II, Београд 1959, 205‒303. [Jireček, K., „Тrgovački putevi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem veku“, u: Zbornik radova Konstantina Jirečeka, II, Beograd 1959, 205‒303]

Јуришић A., Нова Павлица, резултати археолошких радова, Београд 1991. [Jurišić A., Nova Pavlica, rezultati arheoloških radova, Beograd 1991]

Катић С., „Потрошни материјали у османском рударству и металургији“, Историјски часопис 58 (2009) 197–207. [Katić S., „Potrošni materijali u osmanskom rudarstvu i metalurgiji“, Istorijski časopis 58 (2009) 197–207]

Катић С., „Рударство Чемерна и Троглава (16‒17. век)“, Наша прошлост 16 (2015) 9‒24. [Katić S., „Rudarstvo Čemerna i Troglava (16‒17. vek)“, Naša prošlost 16 (2015) 9‒24]

Катић С., Катић Т., „Рудник Жежна и рударство Рогозне и Подбуковика у 16. веку“, Историјски часопис 59 (2010) 197‒224. [Katić S., Katić T., „Rudnik Žežna i rudarstvo Rogozne i Podbukovika u 16. veku“, Istorijski časopis 59 (2010) 197‒224]

Катић С., Катић Т., „Насеља и становништво Гокчанице у средњем и раном новом веку“, Гласник Етнографског института САНУ 65/2 (2017) 403‒419. [Katić S., Katić T., „Naselja i stanovništvo Gokčanice u srednjem i ranom novom veku“, Glasnik Etnografskog instituta SANU 65/2 (2017) 403‒419]

Катић T., Војводић У., „Границе Жупе и Нахије Рас у средњем и раном новом веку (14‒16 век)“, Историјски часопис 69 (2020) 127‒154. [Katić T., Vojvodić U., Granice Župe i Nahije Ras u srednjem i ranom novom veku (14‒16 vek), Istorijski časopis 69 (2020) 127‒154]

Кораћ В., „Место Придворице у рашкој apхитектури“, Рашка баштина 1 (1975) 33‒46. [Korać V., „Mesto Pridvorice u raškoj arhitekturi“, Raška baština 1 (1975) 33‒46]

Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља-према писаним изворима, редактор С. Мишић, Београд 2010. [Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja - prema pisanim izvorima, redaktor S. Mišić, Beograd 2010]

Милутиновић В., „Нови поглед на некрополу Томињачу и црквину Милетићи у Ковачима подно Копаоника“, Наша прошлост 17‒18 (2019) 43‒67. [Milutinović V., „Novi pogled na nekropolu Tominjaču i crkvinu Miletići u Kovačima podno Kopaonika“, Naša prošlost 17‒18 (2019) 43‒67]

Мркобрад Д., „Српско рударство у привреди Косова и Метохије – Средњи век“, у: Срби на Косову и Метохији, Београд 2005, 382‒389. [Mrkobrad D., „Srpsko rudarstvo u privredi Kosova i Metohije – Srednji vek“, u: Srbi na Kosovu i Metohiji, Beograd 2005, 382‒389]

Мркобрад Д., „Значај Трепче у оквиру копаоничког рударства средњовековне Србије“, у: Споменица Јована Ковачевића, ур. Р. Бунарџић, Ж. Микић, Београд 2003, 249‒262. [Mrkobrad D., „Značaj Trepče u okviru kopaoničkog rudarstva srednjovekovne Srbije“, u: Spomenica Jovana Kovačevića, ur. R. Bunardžić, Ž. Mikić, Beograd 2003, 249‒262]

Пауновић А., „Трагови средњовековног рударства у Остатији“, Наша прошлост 17‒18 (2019) 145‒156. [Paunović A., „Tragovi srednjovekovnog rudarstva u Ostatiji“, Naša prošlost 17‒18 (2019) 145‒156]

Поповић А., „Горњи Ибар средњега века“, Годишњица Николе Чупића 25 (1906) 166–222. [Popović A., „Gornji Ibar srednjega veka“, Godišnjica Nikole Čupića 25 (1906) 166–222]

Радичевић Д., Булић Д., „Прилог проучавању властеоске сахране у Моравској Србији“, у: Власт и моћ ‒ властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године, ур. С. Мишић, 113‒136. [Radičević D., Bulić D., „Prilog proučavanju vlasteoske sahrane u Moravskoj Srbiji“, u: Vlast i moć ‒ vlastela Moravske Srbije od 1365. do 1402. godine, ur. S. Mišić, 113‒136]

Синдик Д., „Једна или две жичке повеље“, Историјски часопис 14‒15 (1963‒1965) 1966, 309‒315. [Sindik D., „Jedna ili dve žičke povelje“, Istorijski časopis 14‒15 (1963‒1965) 1966, 309‒315]

Симић В., „Рејонизација и карактеристика средњовековне рударске делатности у области Копаоника“, Весник Завода за геолошка и геофизичка истраживања НР Србије 15 (1958) 357–393. [Simić V., „Rejonizacija i karakteristika srednjovekovne rudarske delatnosti u oblasti Kopaonika“, Vesnik Zavoda za geološka i geofizička istraživanja NR Srbije 15 (1958) 357–393].

Симић В., Рударство гвожђа средњовековне Србије и Босне, Београд 1988. [Simić V., Rudarstvo gvožđa srednjovekovne Srbije i Bosne, Beograd 1988]

Станић Р, „Скулптурални портрети ктитора и мајстора на црквама ХV–ХVII века у западној Србији и Санџаку“, у: Одабрани радови, Београд 2007, 57‒66. [Stanić R., „Skulpturalni portreti ktitora i majstora na crkvama ХV–ХVII veka u zapadnoj Srbiji i Sandžaku“, u: Odabrani radovi, Beograd 2007, 57‒66]

Станић Р., „Непознате цркве y околини Рашке“, Саопштења 8 (1969) 213‒224. [Stanić R., „Nepoznate crkve u okolini Raške“, Saopštenja 8 (1969) 213‒224]

Суботић Г, „Трећа жичка повеља“, Зограф 31 (2006‒2007) 51‒58. [Subotić G., „Treća žička povelja“, Zograf 31 (2006‒2007) 51‒58]

Томовић Г., „Жичко властелинство“, Наша прошлост 13 (2012) 9‒52. [Tomović G., „Žičko vlastelinstvo“, Naša prošlost 13 (2012) 9‒52]

Ћирковић С., Ковачевић-Којић, Д., Ћук Р., Старо српско рударство, Београд 2002. [Ćirković S., Kovačević-Kojić, D., Ćuk R., Staro srpsko rudarstvo, Beograd 2002]

Чанак-Медић М., Архитектура npве половине XIII века. II, Споменици српске архитектуре cpедњег века, корпус сакралних грађевина, Беоrpaд 1995. [Čanak-Medić M.,Arhitektura prve polovine XIII veka, II, Spomenici srpske arhitekture srednjeg veka, korpus sakralnih građevina, Beorpad 1995]

Шкриванић Г., „Жичко епархијско властелинство“, Историјски часопис 4 (1952‒1953) 147‒172. [Škrivanić G., „Žičko eparhijsko vlastelinstvo“, Istorijski časopis 4 (1952‒1953) 147‒172]


Карте – Maps

Vojnogeografski institut, 1:25.000: Sjenica 2-1 (Srednja reka): 579-2-1; Sjenica 2-2 (Radočelo): 579-2-2; Sjenica 2-3 (Golija-zapad): 579-2-3; Sjenica 2-4 (Golija-istok): 579-2-4, Beograd 1971.

Ђенералштабна карте Краљевине Србије, 1:75.000: Г. 8. (Голија Планина); Д. 8. (Рашка), Београд 1894. [Đeneralštabna karte Kraljevine Srbije, 1:75.000: G. 8. (Golija Planina); D. 8. (Raška), Beograd 1894]

Free AI Website Maker