Историјски часопис

информације

ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, званично гласило Историјског института, као годишњак излази од 1948. године. Примењује систем „слепих“ рецензија два рецензента.

Историјски часопис објављује оригиналне, претходно необјављене радове разврстане у следећим категоријама: оригинални научни рад, стручни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, научна библиографија. Поред тога објављује прилоге у виду приказа и извештаја из научног живота.

У Историјском часопису објављују се радови из области историје, помоћних историјских наука и сродних хуманистичких и друштвених дисциплина, са посебним нагласком на економску, друштвену, политичку и културну историју српског народа, као и његове везе са јужнословенским и осталим балканским народима, и истовремено унапређује све гране историјске науке. Хронолошки оквир је омеђен на период од средњег века до 1918. године и стварања Краљевине СХС.

Радови могу бити написани на српском и сродним језицима, на енглеском, руском, немачком и француском језику. Радови на српском језику штампају се ћириличним писмом.

Историјски часопис излази једном годишње.
Часопис је уврштен у ERIH PLUS листу (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences), реферисан је у базама Scopus (Elsevier),  CEEOL (Central and Eastern European Online Library) и  EBSCO Historical Abstracts.

Историјски часопис је доступан је у режиму отвореног приступа. 
Чланци објављени у часопису могу се бесплатно преузети са сајта часописа и користити у складу са Creative Commons license – Attribution-NonCommercial-NoDerivs 4.0 International (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/).

Публиковање у Историјском часопису је бесплатно.


Редакција Историјског часописа:


академик Михаило Војводић (Српска академија наука и уметности),
др Биљана Вучетић (Историјски институт Београд) (ORCID: 0000-0003-4050-6391),
академик Јованка Калић (Српска академија наука и уметности),
др Срђан Катић (Историјски институт Београд) (ORCID: 0000-0003-2412-0851)
проф. др Тамаш Керменди (Универзитет Лоранда Етвеша, Институт за историју, Будимпешта, Мађарска),
проф. др Ангелики Константакопополу (Универзитет у Јањини, Грчка),
др Милош Ивановић (Историјски институт Београд), (ORCID: 0000-0003-1917-2331)
др Јелена Илић Мандић (Историјски институт Београд), (ORCID: 0000-0001-7172-6915)
др Ђузепе Мота (Сапиенца Универзитет, Рим, Италија), (ORCID: 0000-0002-6405-5380)
др Константин Никифоров (Институт за словенске студије, Руска академија наука, Москва, Русија), (ORCID: 0000-0002-4436-5074)
проф. др Хатиџе Оруч (Факултет за језик, историју и географију, Универзитет у Анкари, Tурска), (ORCID: 0000-0003-2185-1640)
др Владета Петровић (Историјски институт Београд), (ORCID: 0000-0002-2420-0221)
проф. др Илија Тодев (Историјски институт Бугарске академије наука), (ORCID: 0000-0002-0165-8125)
др Александар Узелац (Историјски институт Београд) (ORCID: 0000-0003-0626-2928)
проф. др Љубомира Хавликова (Институт за славистичке студије, Праг, Чешка),
проф. др Александар Растовић, главни и одговорни уредник, (ORCID: 0000-0001-7066-4791)

Уређивачка и етичка политика (.pdf)

Обавезе уредника

Главни уредник Историјског часописа доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке уредник се руководи уређивачком
политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање. Уредник не сме имати било какав сукоб интереса у вези са поднесеним рукописом. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује уредништво. Пошто је идентитет аутора и рецензената непознат другој страни, уредник је дужан да ту анонимност гарантује. Уредник је дужан да суд о рукопису доноси на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда Уредник не сме да користи необјављен материјал из поднесених рукописа за своја истраживања без писане дозволе аутора.  

Обавезе аутора

Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту.
Аутори такође гарантују да након објављивања у Историјском часопису, рукопис неће бити објављен у другој публикацији на било ком језику без сагласности власника ауторских права.
Аутори гарантују да права трећих лица неће бити повређена и да издавач неће сносити никакву одговорност ако се појаве било какви захтеви за накнаду штете.
Аутори сносе сву одговорност за садржај поднесених рукописа и валидност резултата, и морају да прибаве дозволу за објављивање података од свих страна укључених у истраживање. 
Аутори који желе да у рад укључе слике или делове текста који су већ негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права и да приликом подношења рада доставе доказе да је таква сагласност дата. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.
Аутори гарантују да су као аутори наведена само она лица која су значајно допринела садржају рукописа.
Аутори се морају придржавати етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад.
Аутори гарантују да рад није плагијат.
Аутори гарантују да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других.
У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао, исправио или на неки други начин указало на настали пропуст.

Обавезе рецензената

Рецензенти су дужни да стручно, објективно, аргументовано, прецизно, непристрасно и у што краћем року доставе уреднику оцену научне вредности рукописа.
Рецензенти евалуирају радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантност истраживане области и примењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнесених у рукопису, стил научног излагања и опремљеност текста научним апаратом.
Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавести уредника.
Рецензент треба да препозна важне објављене радове које аутори нису цитирали, као и релевантну архивску и другу изворну грађу коју аутори нису користили. Он треба да упозори уредника и на битне сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако о томе има лична сазнања. Ако има сазнања да је исти рукопис разматра у више часописа у исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.
Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе обавести уредника. Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника.
Рецензија мора да буде објективна. Лична критика је неприхватљива. Рецензенти морају изразити своје ставове јасно и аргументовано.
Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима.
Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

Рецензије

Примљени радови подлежу рецензији. Циљ рецензије је да уреднику и уредништву помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз
процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа. Сви достављени радови пролазе процедуру анонимног рецензирања од стране два компетентна рецензента које
одређује редакција. Рецензентима се не открива идентитет аутора и обратно. Да
би рад био објављен обе рецензије морају да буду позитивне. Аутори који добију условно позитивне рецензије дужни су да уваже примедбе рецензената или, уколико то не желе, да повуку рад из штампе. Рок за исправку радова је 15 дана од датума слања рецензије аутору. Рецензент је дужан да у року од три недеље достави готову рецензију рада. Избор рецензената спада у дискрециона права уредника и редакције.
Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не могу бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са било којим од аутора поднесеног рада. Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника.
Рецензија мора бити објективна. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.
Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима.
У главној фази рецензије, главни уредник шаље поднесени рад одређеним рецензентима. Рецензентски образац садржи низ питања на која треба одговорити, а која рецензентима указују који су то аспекти које треба обухватити како би се донела одлука о судбини рукописа који им је поднет на оцену. У завршном делу обрасца, рецензенти морају да наведу своја запажања и предлоге како да се поднети рукопис побољша. Рецензентски лист рецензенту шаље секретар редакције Историјског часописа.
Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената. Редакција је дужна да обезбеди солидну контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.

Плагијаризам

Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљање као својих, представља грубо кршење научне етике. Плагирање
може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.
Плагијат обухвата следеће:
- дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на
извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника);
-копирање једначина, слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права за њихово коришћење.
Упозоравамо ауторе да се за сваки рукопис проверава да ли је плагијат или аутоплагијат.
Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени.
Ако се установи да је рад који је објављен у Историјском часопису плагијат, од аутора ће се захтевати да упуте писано извињење ауторима изворног рада и прекинуће се
сарадња са ауторима плагијата.

Процес разрешавања спорних ситуација

Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику и/или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације/доказе.

Провера изнесених навода и доказа
• Главни и одговорни уредник ће у договору са редакцијом одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.
• Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
• Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на оптужбе изнесене против њих.
• Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати ако мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.

Мањи прекршај
Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуникацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:
• обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;
• писмо упозорења аутору/рецензенту који је учинио мањи прекршај.

Грубо кршење етичких стандарда
Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни и одговорни уредник у сарадњи са редакцијом и, ако је то потребно, малом групом стручњака. Мере које ће предузети могу бити следеће (и могу се примењивати појединачно или истовремено):
• објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда;
• слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента;
• повлачење објављеног рада у складу са процедуром описаном под Повлачење већ објављених радова;
• ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу радове у часопис;
• упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.

Приликом разрешавања спорних ситуација Редакција ће се руководити упутствима и препорукама Committee on Publication Ethics (COPE): http://publicationethics.org/resources/.

Повлачење већ објављених радова

Објављени рукописи биће доступни докле год је то могуће у оној форми у којој су објављени, без икаквих измена. Понекад се, међутим, може десити да објављени рукопис
мора да се повуче. Главни разлог за повлачење рукописа јесте потреба да се исправи грешка у циљу очувања интегритета науке, а не жеља да се аутори казне.
Чланак се мора повући у случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора; повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају подношења истог
рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре и слично. У неким случајевима рад се може
повући и како би се исправиле накнадно уочене грешке у рукопису или објављеном раду. Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до повлачења рада
дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране Историјског часописа: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи)
успоставља се веза (HTML link) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који
указује да је чланак повучен (RETRACTED).

Политика отвореног приступа

Istorijski časopis je dostupan u režimu otvorenog pristupa.
Članci objavljeni u časopisu mogu se besplatno preuzeti sa sajta časopisa i koristititi u skladu sa Creative Commons license – Attribution-NonCommercial-NoDerivs 4.0 International (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/) .
Istorijski časopis ne naplaćuje Submission Charge ni Article Processing Charge, odnosno, postupak predavanja rukopisa, recenzija i objavljivanje radova su besplatni.

Самоархивирање

Часопис омогућава ауторима да прихваћену, рецензирану верзију рукописа, као и финалну, објављену верзију у PDF формату депонују у институционални репозиторијум и/или некомерцијалне базе података, да га објави на личним веб страницама (укључујући и профиле не друштвеним мрежема за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu
итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, а у складу са одредбама лиценце Creative Commons license – Attribution-NonCommercial-NoDerivs 4.0 International (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/), у било које време након објављивања у часопису. При томе се морају навести издавач, као носилац ауторских права, и извор рукописа, а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка. 

Ауторска права

Када је рукопис прихваћен за објављивање, аутори преносе ауторска права на издавача. У случају да рукопис не буде прихваћен за штампу у часопису, аутори задржавају сва права. На издавача се преносе следећа права на рукопис, укључујући и додатне материјале, и све делове, изводе или елементе рукописа:
- право на штампање пробних примерака, репринт и специјалних издања рукописа;
- право да рукопис преведе на друге језике;
- право да рукопис репродукује користећи фотомеханичка или слична средства, укључујући, али не ограничавајући се на фотокопирање, и право да дистрибуира
ове копије;
-право да рукопис репродукује и дистрибуира електронски или оптички користећи све носиоце података или медија за похрањивање, а нарочито у машински
читљивој/дигитализованој форми на носачима података као што су хард диск, CD-ROM, DVD, Blu-ray Disc (BD), мини диск, траке са подацима, и право да репродукује и
дистрибуира рукопис са тих преносника података;
-право да сачува рукопис у базама података, укључујући и онлајн базе података, као и право преноса рукописа у свим техничким системима и режимима;
- право да рукопис учини доступним јавности или затвореним групама корисника на основу појединачних захтева за употребу на монитору или другим читачима
(укључујући и читаче електонских књига), и у штампаној форми за кориснике, било путем интернета, онлајн сервиса, или путем интерних или екстерних мрежа.

Аутори задржавају право и да чланак преведу на други језик, да га користе у публикацијама које представљају компилацију њихових радова, да га користе у докторској дисертацији или монографији, у некомерцијалне сврхе, под условом да наведу да ново дело представља дериват чланка објављеног у Историјском часопису. При томе се морају навести основни библиографски подаци изворног чланка објављеног у часопису (аутор/и, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – ДОИ објављеног чланка у форми HTML линка, односно URL адреса на којој је чланак изворно објављен.

Трећа лица могу да користе чланак на начин који није утврђен Уређивачком политиком и одредбама лиценце Creative Commons license – Attribution-NonCommercial-NoDerivs 4.0 International (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/), само ако за то добију писану сагласност издавача часописа (захтеве слати на електронску адресу редакције istorijski.casopis@iib.ac.rs)

Oдрицање одговорности

Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

Молимо ауторе да погледају и примене упутства за припрему својих текстова.

* Instructions for Authors - English Language (.pdf file)

* Uputstvo za autore - srpski jezik (.pdf.file)


Молимо ауторе да погледају и попуне Ауторску изјаву и Уговор о преносу ауторских права

Ауторска изјава (.pdf)

Уговор о преносу ауторских права (.pdf)


AI Website Creator