УДК: 327:94](497.11:497.5)“11“:341.241“1186“
DOI: 10.34298/IC2473009K
стр. 9–34
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0002-9281-3345

чланак у .pdf формату

Aпстракт:
У раду се разматрају догађаји и околности који су претходили нападу угарског краља Карла Роберта на Србију у првим годинама владавине краља Душана и довели до тог напада. Такође, закључује се да су то била два похода, а разматра се и њихово место у вишегодишњим напорима три средњоевропске краљевине – Угарске, Чешке и Пољске да створе савез, односно „вечити мир”, који је реализован у Вишеграду 1335. године, и данас је познат као Вишеградски споразум.

Кључне речи:
краљ Душан, Карло Роберт, угарски поход, Византија, Вишеградски споразум.

Ivana Komatina
SOME CHARACTERISTICS OF SERBIA-RAGUSA RELATIONS IN THE LIGHT OF THE TREATY OF 27 SEPTEMBER 1186

УДК: 929:347.67]“1500“(093.4)
DOI: 10.34298/IC2473035O
стр. 35–56
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0001-8309-4783

чланак у .pdf формату

Апстракт:
На следећим страницама намера нам је да донесемо критичко издање тестамента српског војводе Милоша Белмужевића који је написан 8. септембра 1500. године, два месеца пре војводине смрти. Тестамент садржи кратак животопис војводе Милоша од времена када је дошао у Угарску, према споразуму с угарским краљем и властелом. Због наглашено аутобиографског карактера, изворна вредност Белмужевићевог тестамента је велика. Премда је текст овог извора познат српској историографији од почетка двадесетог века, на основу издања које је начинио Алекса Ивић, сматрали смо да је, услед протока времена и чињенице да смо дошли у посед снимка исправе, корисно поново објавити овај важан извор. Осим тога, штампарска грешка која се поткрала у датуму у ранијем издању исправе дуго је истраживаче наводила на погрешан пут када је реч о одређивању времена настанка тестамента.

Кључне речи:
војвода Милош Белмужевић, Угарска, тестамент, баштина, српска властела.

Nenad Obradović
TESTAMENT OF MILOŠ BELMUŽEVIĆ

УДК: 347.453(560:497.11)“15“(093)
DOI: 10.34298/IC2473057K
стр. 57–80
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0003-2412-0851 (Катић)
ORCID: https://orcid.org/0000-0002-7645-5832 (Амедоски)

чланак у .pdf формату

Апстракт:
Документ чије је критичко издање приказано у раду део је пописа дуговања закупаца царских прихода у Румелији, из двадесетих, тридесетих и почетка четрдесетих година 16. века. У њему су наведени дугови закупаца владарских прихода од рудника Заплана и Плана, као и дуговања закупаца локалних чистиља за сребро и припадајућих радничких хасова. У Заплани и Плани и насељу некадашњег рудника Брзеће забележен је и низ дужника за мање закупе, попут баждарине, пијачарине, тржних такси и других. Посебно су издвојена дуговања од закупа рудника и хасова Прљуш и Мејане и закупа таксе за коришћење пашњака на Копаонику.

Кључне речи:
Крушевачки санџак, Копаоник, 16. век, Заплана, Плана, Прљуш, Мејане, Брзеће, рудник, чистиља за сребро, раднички хас.

Srđan Katić, Dragana Amedoski
DEBTS OF TENANTS OF THE IMPERIAL REVENUES IN THE MINES OF ZAPLANA, PLANA, PRLJUŠ AND MEJANE (1520–1544)

УДК: 911.37:929.52]:314.117(560)“15“
DOI: 10.34298/IC2473081K
стр. 81–110
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0002-1339-7305

чланак у .pdf формату

Апстракт:
У раду се на основу једина два сачувана османска опширна пописа Скадарског санџака из 16. века, из 1570. и 1582. године, реконструише територија племена Мрковића (Мркојевића) у залеђу Бара и Улциња, њихова насеља и етнички састав. У прилогу је дат српски превод пописа нахије Мркових из 1582. године, а у самом тексту списак мрковићких имена из 1485. године, који је до сада био познат само на основу албанског издања извора.

Кључне речи:
Османски тапу тахрир дефтери, Скадарски санџак, нахија Мркова/Мркових

Tatjana Katić
THE SETTLEMENTS OF MRKOVIĆS – THE SONS OF MRKO IN THE LIGHT OF 16TH-CENTURY TAPU TAHRIR DEFTERS

УДК: 94(=411.16)(497.113):347.453“1821“
DOI: 10.34298/IC2473111V
стр. 111–125
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0003-3349-4388 (Васић)
ORCID: https://orcid.org/ 0000-0003-0446-3830 (Дајч)
ORCID: https://orcid.org/0000-0003-3873-0052 (Кисић)

чланак у .pdf формату

Апстракт:
Право на закуп Јеврејског свратишта било је једна од привилегија коју су користили становници града Сомбора. Ово право се остваривало на јавној лицитацији и додељивало се ономе ко би понудио највише новца новца за годишњи закуп. Закупац је потписивао уговор с градом у коме су прецизиране обавезе и права обе стране. У прилогу рада дат је као пример уговор који је потписан између града Сомбора и Лазара Розенцвајга за закуп Свратишта, од новембра 1821. године. Сличног су садржаја и други уговори који су сачињени у ову сврху. Право на закуп Свратишта било је узрок многих спорова и трвења међу члановима Јеврејске заједнице у Сомбору. На основу увида у грађу која се односила на активности Јеврејске заједнице Сомбора почетком 19. века, спор у вези са закупом Свратишта било је једно од најзначајнијих и најдужих правних питања у Сомбору у прве две деценије 19. века међу члановима Јеврејске заједнице.

Кључне речи:
Сомбор, 19. век, Јеврејска заједница, Јеврејско свратиште, уговор, закуп.

Dejana Vasić, Haris Dajč, Milica Kisić
CONTRACT ON LEASE OF THE JEWISH INN IN SOMBOR FROM 1821

УДК: 821.163.41.09-94:929 Ристић Ј.
DOI: 10.34298/IC2473127R
стр. 127–143
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0001-8588-0964

чланак у .pdf формату

Апстракт:
У раду је представљен и критички приређен дневник Јована Ристића, једног од најзнаменитијих српских државника, који је водио као државни питомац у иностранству лета 1849. године. Овај документ доскора није био познат науци. Чува се у Архиву Српске академије наука и уметности. Он даје значајан увид у Ристићеву личност, изазове с којима се као државни питомац у иностранству суочавао и утицаје којима је био изложен.

Кључне речи:
Јован Ристић, дневник, Ранко Алимпић, државни питомци, Берлин, Универзитет „Фридрих Вилхелм”

Danijel Radović
JOVAN RISTIĆ’S JOURNAL FROM BERLIN IN 1849

УДК: 821.16-6.09 Михаило, митрополит
DOI: 10.34298/IC2473145B
стр. 145–176
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0003-2420-3331

чланак у .pdf формату

Апстракт:
У раду представљамо једанаест писама и три признанице митрополита београдског Михаила (Милоја Јовановића) упућене руској грофици Антонини Дмитријевној Блудовој у периоду између 1854. и 1860. године. Реч је о трећем наставку објављивања њихове преписке, а овај пут представљен је сам почетак сачуване преписке. Приређена писма, која представљају својеврстан прилог проучавању српско-руских односа током шесте и почетком седме деценије 19. века, похрањена су у оквиру личног фонда породица Панини-Блудови у Руском државном архиву древних аката у Москви.

Кључне речи:
Русија, митрополит Михаило, Милош Обреновић, Јанићије Костић, Антонина Дмитријевна Блудова, Србија

Jovana Blažić Pejić, Ekaterina Vladimirovna Ivanova
METROPOLITAN MIHAILO AND ANTONINA DMITRIEVNA BLUDOVA: THE BEGINNING OF CORRESPODENCE (1854–1860)

УДК: 94(497.11)(093)“18“:929
DOI: 10.34298/IC2473177L
стр. 177–220
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0001-6696-4871 (Леовац)
ORCID: https://orcid.org/0000-0002-3675-4424 (Илић)

чланак у .pdf формату

Апстракт:
У раду је приређен рукопис Радивоја Милојковића (1833–1888), вишегодишњег службеника у извршној и судској власти у Кнежевини и Краљевини Србији, који садржи податке из политичке, друштвене и правне историје Кнежевине Србије у периоду од почетка 1865. до 1867. године, до сада готово потпуно непознатe у историографији. Рукопис представља изузетно значајан историјски извор, јер потиче из пера савременика и осветљава не само догађајну историју, већ и свакодневни живот кнеза Михаила и кнегиње Јулије, приче које су се могле чути по чаршији, размишљања међу чиновницима о политичким догађајима и поједине аспекте из живота престонице средином шездесетих година 19. века. Други део рукописа посвећен је питању добијања градова, у оквиру којег Милојковић, као посматрач, доноси детаљан опис церемоније предаје кључева и подизања српске заставе, уз приказ општег расположења које је тада владало у Београду. Приређени извор се чува у Државном архиву Србије, у оквиру збирке Поклони и откупи, под сигнатуром к. 70, бр. 355.

Кључне речи:
Радивој Милојковић, кнез Михаило Обреновић, двор, питање градова, друштвени живот.

Danko Leovac, Žarko D. Ilić
NOTES ON THE HISTORY OF RADIVOJ MILOJKOVIĆ

УДК: 32:351.74](497.11)(047)“1881“:929
DOI: 10.34298/IC2473221J
стр. 221–240
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0002-8982-7906

чланак у .pdf формату

Апстракт:
Извештај члана Државног савета Димитрија Маринковића о приликама у окрузима Нишком и Топличком представља драгоцено сведочанство о стварном стању послова у поменутим полицијским начелствима. Маринковић је упозорио министра полиције на забрињавајући пораст коруптивних радњи, посебно на склоност полицијских званичника да примају мито и од грађана изнуђују материјалну корист и да су те појаве већ почеле да изазивају оправдано незадовољство код локалног становништва. Многи полицијски званичници већ су изиграли поверење локалног живља, а њихово вечито тражење мита и нова, сасвим незаконита богаћења, бахатошћу су увелико превазилазила злоупотребе које су чиниле дојучерашње турске власти.
Непријатне чињенице које је Маринковић изнео пред министра полиције сушта су супротност ономе што је Напредна странка начелно проповедала и захтевала. Уместо визије напретка и корените реформе државног апарата, за шта се кабинет формално залагао, у среским и окружним начелствима јужне Србије дешавало се нешто сасвим друго. У удаљеном Бојнику Среза пусторечког, као и у Лебану, према турској граници, појмови власти, права и правде битно су се разликовали од онога за шта се залажу високи судски званичници попут Димитрија Маринковића. Радило се о крајевима који су тек неколико година раније били присаједињени Кнежевини Србији. Тамо су се нове српске власти, разасуте по забаченим паланкама и селима, нашле насупрот сиромашних и врло неповерљивих локалних мештана. Осионост и похлепа многих полицијских чиновника били су један од главних узрока убедљивих изборних пораза, које су напредњаци узастопно трпели почетком осамдесетих година 19. века.

Кључне речи:
полиција, начелство, злоупотребе, мито, неисправност, партијско агитовање.

Vladimir Jovanović
DIMITRIJE MARINKOVIĆ’S 1881 REPORT ON THE STATE OF AFFAIRS IN THE DISTRICTS OF NIŠ AND TOPLICA

УДК: 271.222-726.1(497.11)“1882“(083)
DOI: 10.34298/IC2473241F
стр. 241–251
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0009-0000-0505-1016

чланак у .pdf формату

Апстракт:
Рад садржи два критички приређена историјска извора из 1882. године. Први приређени извор обухвата попис комплетне имовине митрополита Илариона Рогановића. Други извор који се приређује садржи попис имовине цетињског митрополита која након његове смрти прелази у власништво Цетињског манастира, с процјеном вриједности. Попис имовине сачинили су 28. јануара 1882. године архимандрит Митрофан Бан и протојереј Илија Капа. Према наведеним оригиналним документима, само један дио ствари нашао се у власништву Манастира. У раду су, осим два оригинална извора, коришћени и секундарни историјски извори (штампа), као и литература од важности за ову тему.

Кључне ријечи:
митрополит Иларион, Цетињски манастир, књаз Никола, Дионисије Миковић.

Radovan Femić
LIST OF PROPERTY OF CETINJE METROPOLITAN ILARION ROGANOVIĆ FROM 1882

УДК: 636.115:636.122(497.11)(093.2)“188“
DOI: 10.34298/IC2473253G
стр. 253–301
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0002-9281-8795

чланак у .pdf формату

Апстракт:
Тема рада су дугови које је начинила Управа државне ергеле у периоду од преласка под надлежност Министарства народне привреде до 1888. године. Због жалби окружних и среских начелстава да им Управа не надокнађује трошкове у вези с пастувским станицама, смењен је управник Крста Петровић, на чије је место дошао Лазар Јовановић. Истовремено је формирана комисија која је надгледала примопредају дужности и испитивала дуговања. Овом приликом приређујемо документе настале радом ове комисије.

Кључне речи:
Љубичево, Добричево, Управа државне ергеле, ергела, дугови.

Gordana Garić Petrović
DEBTS OF THE STATE STUD ADMINISTRATION INCURRED FROM 1882 TO 1888

УДК: 94(497.6 Бања Лука)“19“:821.163.41-94
DOI: 10.34298/IC2473303M
стр. 303–332
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0002-3945-0821

чланак у .pdf формату

Апстракт:
У Архиву Републике Српске у Бањој Луци, у Збирци мемоарске грађе, чувају се сјећања на стару Бању Луку браће Милана и Љубомира Јанковићa. Уочи Првог свјетског рата, браћа Јанковић били су чланови омладинског пројугословенског револуционарног покрета, који је у граду на Врбасу махом окупљао ђаке бањалучке Реалне гимназије. У међуратном периоду били су веома активни у културно-просвјетном животу града. Браћа Јанковић били су свједоци многих судбоносних историјских догађаја, у некима су лично учествовали, што њихова сјећања чини додатно занимљивим. Њихови записи превасходно се односе на крај аустроугарске управе над Босном и Херцеговином, раздобље Првог свјетског рата и прве године живота у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Кључне ријечи:
Милан Јанковић, Љубомир Јанковић, Бања Лука, Аустроугарска, Први свјетски рат, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Borivoje Milošević
MEMORIES OF BROTHERS MILAN AND LJUBOMIR JANKOVIĆ OF OLD BANJA LUKA