Мешовита грађа (Miscellanea)
Нова серија Књ. 46 (2025)
ISSN 0350–5650
COBISS.SR-ID 14717954
Мешовита грађа књ. 46 у .пдф формату
ISSN 0350–5650
COBISS.SR-ID 14717954
Мешовита грађа књ. 46 у .пдф формату
УДК: 314.117(560:497.11)“1528“(093)
DOI: 10.34298/MG2546007A
стр. 7–71
језик: српски
https://orcid.org/0000–0002–7645–5832 (Амедоски)
https://orcid.org/0009–0004–8761–1425 (Радисављевић)
чланак у .pdf формату
Апстракт: У раду је дат превод османског пописа влаха нахије Загрлате из 1528. године. Поменута нахија формирана је од села у којима су били насељени власи на територији нахија Крушевац, Козник, Бован и Прокупље у Крушевачком санџаку. Током средњег века присуство влаха, влаха Шиљеговаца у жупи Загрлати, бележи се једино у повељи манастира Ваведења Пресвете Богородице у Дренчи из 1382. године.
Кључне речи: власи, жупа/нахија Загрлата, власи Шиљеговци, Крушевачки санџак, 16. век, Османско царство.
Dragana Amedoski, Dejan S. Radisavljević
THE VLACH NAHIYE OF ZAGRLATA IN THE OTTOMAN SURVEY FROM 1528
УДК: 94(497.11)(093)“1814/1815“
DOI: 10.34298/MG2546073S
стр. 73–102
језик: српски
https://orcid.org/0009-0007-7158-441X (Шешум)
https://orcid.org/0000-0001-5168-1254 (Трифковић)
чланак у .pdf формату
Апстракт: Рад садржи 12 критички приређених арзухала које су у Цариград 1814. године послали представници 12 нахија Београдског пашалука 1814. године. Реч је о арзухалима Ћупријске, Ужичке, Рудничке, Ваљевске, Јагодинске, Крагујевачке, Београдске, Шабачке, Соколске, Пожаревачке, Пожешке/Чачанске и Смедеревске нахије, написаним српским језиком, ћириличним писмом, предвуковском ортографијом. Оригинали приређених докумената налазе се у Архиву Председништва Републике Турске у Истанбулу, у фонду Hatt-ı Hümayun. Документи су важни јер омогућавају делимичну реконструкцију листе српских кнезова Београдског пашалука након обнове османске власти после Првог српског устанка.
Кључне речи: арзухал, Први српски устанак, Сулејман-паша Скопљак, Београдски пашалук, Милош Обреновић.
Uroš Šešum, Nada Trifković
АRZUHALS OF TWELVE NAHIYAS OF THE BELGRADE PASHALIK FROM MAY 1814
УДК: 347.62(497.11)(094)“1818“
DOI: 10.34298/MG2546103V
стр. 103–118
језик: српски
https://orcid.org/0000-0001-5991-8666
чланак у .pdf формату
Апстракт: У раду је приређена Уредба о браку, донета на Ђурђевданској скупштини у Београду 14/26. маја 1818. године. У њој су побројани брачни обичаји
које је држава сматрала штетним за друштвени развој и које је настојала да искорени. Значај Уредбе огледа се у томе што су у њој поменути обичаји први пут после ослобођења од турске власти систематски наведени, а брачни прописи који су у наредним годинама доношени у великој мери су се заснивали на њеним одредбама. Осим седам тачака у којима су набројане брачне злоупотребе, од значаја је и опширaн увод, у којем је сликовито приказано оновремено стање српског друштва и истакнута тежња нових власти да га приближе вредностима хришћанске Европе. Уредба о браку чува се у Архиву Српске академије науке и уметности под сигнатуром 687.
Кључне речи: уредба, брачни обичаји, брачне злоупотребе, кнез Милош, отмица девојака, „куповина” девојака, просидба, свадба.
Aleksandra Vuletić
THE 1818 MARRIAGE DECREE
УДК: 343.353:94(497.11)(093.2)“1837“
DOI: 10.34298/MG2546119V
стр. 119–150
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0002-1339-7305
чланак у .pdf формату
Апстракт: У раду су приређени документи похрањени у Међуопштинском историјском архиву у Шапцу, у фонду Шабачког окружног суда (685/1837) о
ислеђењу чиновника с подручја Подринско-савске команде, односно Шабачког окружија. За ислеђење злоупотреба чиновника основана је посебна комисија Савета, која је испитивала чиновничке преступе и која је своје резултате изложила на крају ислеђења. Окривљени за злоупотребу положаја (Ђука Марковић, Марко Лазаревић, Живан Гератовић, Нешко Адамовић и Лазар Теодоровић) морали су, после комисијске истраге, да врате покрадени и злоупотребљени новац, а било је и телесних казни, које је најчешће кнез Милош повећавао додајући и затворске казне. Уз то, већина преступника избачена је из службе и својим средствима платили су трошкове комисије. Све пресуде комисије потврдио је кнез Милош.
Кључне речи: Сретењски устав, кнез Милош, Лазар Теодоровић, Лука Лазаревић, Марко Лазаревић, Државни савет, комисија, кулук, порез, квита, суспензија.
Staniša Vojinović
INVESTIGATION OF THE COUNCIL’S COMMISSION INTO THE ABUSE OF POWER IN THE ŠABAC DISTRICT IN 1837
УДК: 821.16-6.09 Михаило, митрополит
DOI: 10.34298/MG2546151B
стр. 151–185
језик: српски
https://orcid.org/0000-0003-2420-3331 (Блажић)
чланак у .pdf формату
Апстракт: У раду су представљени седамнаест писама и три признанице митрополита београдског Михаила (Милоја Јовановића). Писма су упућена руској
грофици Антонини Дмитријевној Блудовој између 1861. и 1863. године. Приређена писма сведоче о политичким приликама у Србији и Европи, о
„словенском питању” и његовом могућем решавању. Она представљају драгоцено сведочанство о српско-руској сарадњи на пољу политике, духовности, културе и просвете. Поред помена нереализованог плана Српско-босанског одбора о покретању устанка 1861. године, па тражења руске политичке подршке током 1862. године, ова писма су и сведочанства о школовању Срба у Русији, размени књига и часописа, као и о континуираној руској новчаној помоћи Београдској богословији. Рад представља четврти наставак објављивања овог обимног корпуса писама митрополита Михаила, која се данас чувају у оквиру личног фонда „Пањини-Блудови” у Руском државном архиву древних аката (РГАДА) у Москви.
Кључне речи: Србија, митрополит Михаило (Милоје Јовановић), Јанићије Костић, Антонина Дмитријевна Блудова, Александар Јегорович Влангали, Михаил
Фјодорович Рајевски, Русија.
Jovana Blažić Pejić, Ekaterina Vladimirovna Ivanova
METROPOLITAN MIHAILO AND ANTONINA DMITRIEVNA BLUDOVA: THE CORRESPONDENCE (1861–1863)
УДК: 327(497.11:496.4)(044)“1866“
DOI: 10.34298/MG2546187I
стр. 187–207
језик: српски
https://orcid.org/0000-0002-3675-4424 (Илић)
чланак у .pdf формату
Апстракт: У раду је приређено писмо Наума Сидова, православног Албанца из племена Тоска, упућено Илији Гарашанину у септембру 1866. године. Писмо
је писано на грчком језику, а у тексту се, осим оригиналног рукописа, даје и превод на српски језик. Овај документ сведочи о плановима Џелал-паше током друге половине 1866. године, који су подразумевали успостављање контакта с француским царем Наполеоном III, посредством египатског принца Мустафе Фазли-паше. Такође, део рукописа осветљава и Џелал-пашине планове у Албанији, као и утицај који је имао међу локалним албанским поглаварима. Поред тога, сведочи и о финансијским тешкоћама утицајног албанског бега. Приређени рукопис се чува у Државном архиву Србије, у Личном фонду Илије Гарашанина, под сигнатуром 1599.
Кључне речи: Наум Сидов, Илија Гарашанин, Џелал-паша, Кнежевина Србија, Албанци, Мустафа Фазли-паша.
Žarko D. Ilić, Marina Doumani
LETTER FROM NAUM SIDOV TO ILIJA GARAŠANIN ABOUT XHELAL PASHA (1866)
УДК: 636.115:636.112(497.11)(093.2)“1888“
DOI: 10.34298/MG2546209G
стр. 209–235
језик: српски
https://orcid.org/0000-0002-9281-8795
чланак у .pdf формату
Апстракт: Тема рада је пословање Управе Државне ергеле, дато у извештају који је 1888. године сачинила сама Управа завода. Извештај који је приређен односи се и на ранији период, почевши од 1854. године. Подаци из периода до 1888. године садрже мање детаља. На основу овог извештаја могуће је реконструисати имовину и различите области рада Управе Државне ергеле у Љубичеву и Добричеву, као што су број пастува, опасаних приватних кобила, распоред пастува по окрузима, врсте коња по узрасту и полу, број говеда, врсте и стање заводских добара и приход од њих, количина произведених и утрошених пољопривредних култура, примљених и утрошених буџетских средстава. Највише података дато је за 1888. годину и претходних десет година, док су подаци за ранији период, као што је већ напоменуто, оскуднији.
Кључне речи: Државна ергела, Љубичево, Добричево, извештај о раду, коњи, пастуви.
Gordana Garić Petrović
REPORT ON THE OPERATION OF THE STATE STUD FARM ADMINISTRATION FROM 1888, WITH AN OVERVIEW OF THE PREVIOUS OPERATIONAL PERIOD
УДК: 343.81(497.11):641.012](094)“18/19“
DOI: 10.34298/MG2546237J
стр. 237–257
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0002-8982-790
чланак у .pdf формату
Апстракт: Правила о снабдевању људском и сточном храном у Београдском казненом заводу документ је који пружа бољи увид у начин производње и расподеле намирница за кажњенике и у начин располагања ограниченим количинама доступне хране. На управнику Казненог завода било је да одреди када и колико хране ће робијаши добити. Документ из 1903. године потврђује начела која је још 1868. године одобрио министар правде Ђорђе Ценић. Таблице о дневним потребама просечног кажњеника откривају да српски робијаши нису добијали мање квалитетне хране но кажњеници у остатку Европе,
напротив. Документ детаљније разрађује и друго важно питање локалне економије у Београдском казненом заводу. Контрола расподеле доступних енергената и штедљивост били су основни принципи функционисања ове казнене институције. Казнени завод стреми принципима самоодрживости, улагањем у производњу сопственог сезонског поврћа – лука, пасуља, купуса и спанаћа – оног које је било потребно произвести у довољним количинама у баштама самог казненог завода, како би завршило на трпези робијаша. Завршна поглавља говоре о питању располагања енергентима, попут гаса за осветљавање затворских просторија, као и снабдевања огревом, одређујући просечну количину дрва потребних за огрев, према броју кажњеника у просторијама казнених завода.
Кључне речи: храна, огрев, гас, брашно, хлеб, зелен, калорије.
Vladimir Jovanović
RULES ON THE SUPPLY OF FOOD FOR HUMANS AND LIVESTOCK IN PENAL INSTITUTIONS
УДК: 94(56):327(497.1:560)](047)“192“
DOI: 10.34298/MG2546259S
стр. 259–271
језик: српски
ORCID: https://orcid.org/0000-0001-9495-3993
чланак у .pdf формату
Апстракт: До 1926. године и поновног успостављања дипломатских односа с Турском, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је у Цариграду имала делегата краљевске владе у својству отправника послова од 1919, као и конзуларног представника од 1923. године. Од 1922. до 1926. године посао делегата, тј. отправника послова, обављао је Трајан Живковић, српски и југословенски дипломата родом из околине Тетова. Његови готово свакодневни извештаји о ситуацији у Турској послератних година и o реформама које су у земљи спровођене представљају немерљив допринос у сагледавању догађаја који су се одвијали током формативног периода Републике Турске која је, под вођством Мустафе Кемал-паше Ататурка, настојала на све начине да раскрсти с османском прошлошћу. У раду су приложена три таква документа која се односе на питање исламског верског права, шеријата, и најаве његовог укидања у Републици Турској, са заједничком карактеристиком истицања односа југословенских муслимана према традиционалним османским и исламским обичајима, пре свега у шеријату, који је постао саставни део правног система Краљевине СХС, у тренутку када је у Турској био пред укидањем.
Кључне речи: Турска, посланство у Цариграду, делегат Трајан Живковић, Краљевина Југославија, шеријат.
Jovana Šaljić Ratković
REPORTS FROM THE YUGOSLAV DELEGATE IN CONSTANTINOPLE ON THE ABOLITION OF THE SHARIA IN TURKEY IN 1924, WITH AN OVERVIEW OF THE SITUATION IN THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA
HTML Website Creator